ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Мишеви, глодари и разни пацови су најопасније животиње. Неки их од миља зову и животињице да би у номинативу умањили њихову снагу и значај, односно да би умањили њихову проактивну и константну опасност по честити народ.
Међутим, кад се повуче паралела и кад се те сићушне животињице преведу на терен људског понашања, онда се ради о сасвим другачијој стварности. Нељуди који апстрахују мишеве су најопаснија врста живих бића. Нељуди-мишеви цијело вријеме вире из својих скровитих јазбина и главу помаљају само онда кад осјете да могу имати неке властите користи. Мишеви иоле изгледну ситуацију користе само и искључиво за своје богаћење, односно за сиромашење и пустошење свега око себе и у неограниченом радијусу похлепе и грамзивости.
Такви ликови се углавном хватају за скуте оних који су на положају и који имају утицај. Политички мишеви све чине да од малих људи постану неко и нешто. Из својих јазбина по свима пљују, на свакога сипају дрвље и камење, а сами себе посипају пепелом.
Они никада не смију своју позицију да провјере у народу, а то се једино чини на изборима. Они од свих изборних листи бјеже као ђаво од крста, јер знају да за њих не би гласала ни њихова шира родбина. То су углавном каријеристи, смутљивци који не презају ни од чега и који су, зарад своје користи, спремни да газе и по живим људима, јер мисле да су од сваког честитог човјека већ у старту направили леш.
Ни најјача политичка странка, ни најпопуларнији лидер таквим мишевима, глодарима и сподобама не могу гарантовати да ће их народ прихватити. Али , ће зато својим активностима мишеви срушити и ореол лидера којем покушавају да стану раме уз раме. Мишеви имају јасну стратегију. Додворавати се лидеру и бацати љагу на све честите људе који су, такође у политици, јер мишеви страхују од сталне помисли да ће их кад тад нека мачка уловити.
Но, највећи проблеми настају кад мишеви помисле да су мачке?! Е то је онда суноврат у коју прво пада политички лидер, а са њиме и цијела концепција страначке пирамиде, која се руши као кула од карата. Посљедњи за то сазнају политички лидери који су и дозволили да се многобројни мишеви смуцају око њих, не схватајући на вријеме да су се мишеви искључиво укрцали на брод, јер су сконтали да се на броду има шта грицкати ради властите користи.
Такође, лидери странака посљедњи схвате и углавном то буде прекасно да су мишеви ту уз њихове скуте само ради властите користи и кад загусти да ће их први напустити мишеви.
И сасвим на крају, никакво отрјежњење неће никоме помоћи кад брод почне да тоне, јер мишеви су се толико нагрицкали, читај накрали блага и створили су огромне залихе за будућност и то углавном лоповлуком. Највећи губитник остаће политички лидер, јер није обраћао пажњу на булументу мишева која га је окруживала.
Мишеви ће опет хитати у коло, јер њима "хљеба и игара" никад није доста. Мишеви се тако након гозбе и пљачкања опeт враћају у јазбине. Али прије повратка они јазбине претрпају разним богатствима и лоповлуцима, јер мисле да ће их народ заборавити. Међутим, грдно се варају. Никад их неће заборавити мачке које ће стално настојати да их улове.
Читај, таквима ће се бавити органи гоњења, јер неко их мора питати одакле им енормно богатство и иметак. Мишоловке су спремне...Доћи ће и то вријеме кад ниједном мишу неће помоћи ниједна јазбина, ма колико она била дубока, јер ће и мишви напокон долијати...
