уторак, 1. јул 2014.

Вас које ово интересује, ево да знате, али опет много тога нећете сазнати!


Обавјештајне службе и слободе грађана, 
односно слобода човјека 
и слободе медија
      
            ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

       Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ. 
            Свака слобода није и демократија. 
То би отприлике било поједностављено гледање на демократски плурализам и цивилизацијски напредак у ослобађању човјека од прокламованих друштвених ограничења и стега.

Нетачна је теза да демократска друштва дефинишу слобода изражавања и плурализам различитих мишљења. Можда би се овај став везан за различита мишљења и могао прихватити, али од тога се морају издвојити различита друштвена понашања. Многа су врло опасна. Кад кажем опасна, онда прије свега мислим на деструктивна понашања која се заговарају у плуралистичким и демократским друштвима. Ипак се многе слободе човјека морају ограничити законима и то у оној разумној и прихватљивој мјери општедруштвеног и цивилизованог понашања. Јер у супротном, за очекивати би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације.

Системска дјелатност у сваком друштву, па самим тиме и у свакој демократској држави мора бити дефинисана као безбједност за миран живот сваког човјека. А јели то и могуће. Па није. Зато и Обавјештајне службе као државни иструменти морају бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе, а против свих осталих, чији се политички и друштвени прагматизам коси са једноумљем разних авантуриста, који постају огроман друштвени баласт, поготово кад ничим изазвани дођу на власт и кад управљају државом и друштвом.

Сама организација Обавјештајних /тајних/ служби не смије бити талац нити под јармом домаћих, а поготово не страних разно разних организација, јер информације до којих долазе тајне службе имају највећу цијену на коњуктурном тржишту уцјена и владања великих над оним малим и неотпорним системима, друштвима и државама.

Не треба изгубити из вида чињеницу да савремене Обавјештајне службе креирају и понашања и вођења политика великих свјетских сила. Многе велике свјетске Обавјештајне службе су главни креатори у вођењу осмишљених политика у сфери унутрашњих, а много више у међународним и спољним конфликтима, који се манифестују у насилним промјенама граница, промјенама друштвених система, устава, трговином оружја, растурањем дроге, изазивањем вјештачких болести, епидемија и зараза, као и диригованим тектонским климатским поремећајима и промјенама.

Много је разних пријетњи по стабилност малих држава и народа, јер се ради о сукобу модерниста и традиционалиста, чиме се тај двобој веже за пријетње и за националну безбједност. Заправо, ради се о конвенционалним државним пријатњама и недржавним неконвенционалним антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.

У савременом добу посебан фактор који је интересантан, поготово за Обавјештајне службе је и експлозија разних информација и дезинформација. Велики изазови и проблеми су у домену стратешког, оперативног, тактичког, техничког и материјалног статуса оних најјјачих служби.

Но, ипак и прије свега, и у свему, доминантан је људски фактор.

Такође, у посљедњим деценијама највећу пажњу свих обавјештајаца привлаче савремене комуникације, интернет, мобилна и фиксна телефонија. Давно, давно напуштен је превазиђени “систем голубова писмоноша” и партизанских курира типа “Јовице”, који мора прогутати писмо, ако би којим случајем, не дао Бог, дошао у опасност да падне у руке непријатељу.

Тешко је рећи о којим постотцима прихватљивих и интресантних информација се ради, али они су доминатни и долазе из јавних контаката, јер многе службе користе информације из такозваних отворених извора и највјероватније је да се тај проценат креће између 70 и 80 одсто, а свега двадесетак одсто тих информација долази из тајних извора и такве информације су најдрагоцјеније.

Обавјештајне службе се успостављају ради заштите уставних система, па и самог поретка и трајања државе и мирног живота њених грађана.
И опет остаје оно питање са почетка овог текаста – а је ли то баш тако?
Није.

Јер, оне најјаче свјетске Обавјештајне службе се баве и другим врло опасним стварима по интегритет других и малих, јер непријатељ и ако не постоји, службе су дужне да га измисле. 

Пријетње по опстанак цивилизације су разнолике и оне се не смију ни измишљати, али истовремено се не смију ни минимизирати!