Обавјештајне
службе и слободе грађана,
односно слобода
човјека
и слободе медија
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Свака
демократија подразумијева и СЛОБОДУ.
Свака слобода није и демократија.
То би
отприлике било поједностављено гледање
на демократски плурализам и цивилизацијски
напредак у ослобађању човјека од
прокламованих друштвених ограничења и стега.
Нетачна
је теза да демократска друштва дефинишу
слобода изражавања и плурализам
различитих мишљења. Можда би се овај
став везан за различита мишљења и могао
прихватити, али од тога се морају
издвојити различита друштвена понашања.
Многа су врло опасна. Кад кажем опасна,
онда прије свега мислим на деструктивна
понашања која се заговарају у плуралистичким
и демократским друштвима. Ипак се многе
слободе човјека морају ограничити
законима и то у оној разумној и прихватљивој
мјери општедруштвеног и цивилизованог
понашања. Јер у супротном, за очекивати
би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације.
Системска
дјелатност у сваком друштву, па самим
тиме и у свакој демократској држави
мора бити дефинисана као безбједност
за миран живот сваког човјека. А јели
то и могуће. Па није. Зато и Обавјештајне
службе као државни иструменти морају
бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе,
а против свих осталих, чији се политички
и друштвени прагматизам коси са једноумљем
разних авантуриста, који постају огроман
друштвени баласт, поготово кад ничим
изазвани дођу на власт и кад управљају
државом и друштвом.
Сама
организација Обавјештајних /тајних/
служби не смије бити талац нити под
јармом домаћих, а поготово не страних
разно разних организација, јер информације
до којих долазе тајне службе имају
највећу цијену на коњуктурном тржишту
уцјена и владања великих над оним малим
и неотпорним системима, друштвима и
државама.
Не
треба изгубити из вида чињеницу да савремене
Обавјештајне службе креирају и понашања
и вођења политика великих свјетских
сила. Многе велике свјетске Обавјештајне
службе су главни креатори у вођењу
осмишљених политика у сфери унутрашњих,
а много више у међународним и спољним
конфликтима, који се манифестују у
насилним промјенама граница, промјенама
друштвених система, устава, трговином
оружја, растурањем дроге, изазивањем
вјештачких болести, епидемија и зараза, као и
диригованим тектонским климатским
поремећајима и промјенама.
Много
је разних пријетњи по стабилност малих
држава и народа, јер се ради о сукобу
модерниста и традиционалиста, чиме се
тај двобој веже за пријетње и за националну
безбједност. Заправо, ради се о
конвенционалним државним пријатњама
и недржавним неконвенционалним
антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне
системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.
У
савременом добу посебан фактор који је
интересантан, поготово за Обавјештајне
службе је и експлозија разних информација
и дезинформација. Велики изазови и
проблеми су у домену стратешког,
оперативног, тактичког, техничког и
материјалног статуса оних најјјачих
служби.
Но,
ипак и прије свега, и у свему, доминантан
је људски фактор.
Такође,
у посљедњим деценијама највећу пажњу
свих обавјештајаца привлаче савремене
комуникације, интернет, мобилна и фиксна
телефонија. Давно, давно напуштен је
превазиђени “систем голубова писмоноша”
и партизанских курира типа “Јовице”,
који мора прогутати писмо, ако би којим
случајем, не дао Бог, дошао у опасност да падне у руке непријатељу.
Тешко
је рећи о којим постотцима прихватљивих
и интресантних информација се ради, али
они су доминатни и долазе из јавних
контаката, јер многе службе користе
информације из такозваних отворених
извора и највјероватније је да се тај
проценат креће између 70 и 80 одсто, а
свега двадесетак одсто тих информација
долази из тајних извора и такве информације
су најдрагоцјеније.
Обавјештајне
службе се успостављају ради заштите
уставних система, па и самог поретка и
трајања државе и мирног живота њених
грађана.
И
опет остаје оно питање са почетка овог
текаста – а је ли то баш тако?
Није.
Јер,
оне најјаче свјетске Обавјештајне
службе се баве и другим врло опасним
стварима по интегритет других и малих,
јер непријатељ и ако не постоји, службе
су дужне да га измисле.
Пријетње по
опстанак цивилизације су разнолике и
оне се не смију ни измишљати, али
истовремено се не смију ни минимизирати!
