Богатство нетакнуте природе и Колумбова знатижеља...Цртица из свакодневице...

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Често се питам колико имам времена и могу ли у том пероду да урадим нешто паметно, а кад је паметно, онда по логици ствари то би требало да буде и корисно.

Кажу да је све релативно. Ако је тако, а могуће је и да јесте, онда вјероватно постоје више од четири стране свијета, али кога то брига, јер забога, важно је да вријеме пролази.

Људи се занимају разним стварима и корисним, али ништа мање и оним бескорисним. Интереси су различити. Уосталом, како већ рекох – све је релативно. Али егзактно и доказиво је да су сви људи различити и да нису исти.. Има сличних, али нема истих, јер само један је оргинал, а копија може бити безброј.

Није исто бити на једном мјесту или путовати. А на путовањима се ништа не може предвидјети осим самог путовања.

Такође, доказиво је да у Републици Српској и у Србији свићу најљепше зоре, а не као што су суморне - тамо негдје друго, тамо у некој бјелосвјетској вукојебини и недођији. Наше планине, равнице, ријеке, дрвеће, цвијеће, трава и много тога нису исто као код љих. Наши крајолици и нетакнута природа су много љепши, чеднији, природнији, колоритнији и надасве здравији у односу на њихову измијењену природу омеђену програмираним и диктираним климатским промјенама.

Тек касније, много касније закључио сам да перпетум мобиле није справа, већ се ради о знатижељном човјеку који не може да се скраси у једном омеђеном простору који својим сивилом убија људску машту и креативност. Заправо, ради се о простору који спутава неслућене људске визије нестварних простора који су, пак, ван домета човјечијег погледа. Али су зато слике јасно предочене у имагинарном свјетлу недокучивих свемирских простора и неомеђених људских маштања.

И шта сад?

Нема Колумба, а и да је ту, па не би он могао да нареди да престану кише. Не би могао он да створи сунчеве зраке које би разбиле сивило стварног времена. Колумбо је из знатижеље направио глупост кад је открио Америку, али ни он тада није могао ни сањати да је тиме цијелом човјечанству навукао мрак на очи и да од тада свијет тумара “од немила до недрага”!

Знам да никоме тако нешто није ни мило, као што никоме није ни драго, али прошлост нико не може промијенити.

Еј  Колумбо, Колумбо шта нам уради?! Тебе нема па не могу да те питам, онако уз кафу и уз чист планиски ваздух, богати што ти је то требало?! Да не заборавим. Ту је и незаобилазни доручак са домаћим сиром, медом и хљебом од проје, а не тамо од неке њихове америчке генетски модификоване соје. 
             Стварно си нас грдно зајебо Колумбо. И не само нас Србе, већ и остатак цијелог човјечанства. 

На сву срећу, па и нас Србе ниси ти открио. Сами себе смо створили уз помоћ Господа Бога и од тада, стално и опет, и поново, откривамо сами себе, а тако ће трајати и у будуће....