ЧОВЈЕК ЈЕ СВЕ! ... Цртица из свакодневице....

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Све полази од човјека појединца, јер да нема појединца не би било ни друштвене заједнице. Дакле, сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно и нормално поимање ствари. 

Јер није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине.

Та или те ситнице укрштају жеље и реакције, појединачне жеље и енергију и из појединачног гледања свака таква прича и угао посматрања добивају највећу ширину и елаборирају продужење људске врсте и то природним путем и по јединственој матрици без које не би ни постојало човјечанство.

Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек редослијед рађања...Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличне никад затворене кругове...

Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.

А ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека...

Закључак, ако је  уопште он и потребан, морао би да буде сљедећи: ЧОВЈЕК је све! На то указује и наслов овог кратког текста. Човјек је сва доброта. Он је заслужан за сваки напредак цивилизације. Пред човјеком стоје велики изазови који унапрјеђују развој техничких и материјалних могућности до неслућених граница, а све у функцији лакшег и бољег живота човјека. 

Аналогно томе је НЕЧОВЈЕК!  Он је деструктивно биће које уништава свако оно добро и племенито што је створио човјек.

Дакле, остаће вјечита борба између човјека и нечовјека.