Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Свакодневица испод мог прозора
Свакодневица испод мог прозора
Деси
се тако да по некад разумијем и оно што ми је потпуно неразумљиво. Све
друштвене мреже, углавном, врве од разно
разних постова или статуса или како се
то на другој мрежи зове твитова, а на
трећој опет се зове нешто треће.
Међутим,
најзапаженије и најчитаније су поставке
о туђим проблемима, односно приватним животима и такви статуси су
најинтересантнији “компјутерашима”,
који су дубоко заваљени у фотеље, али
који су далеко од стварности и праве
слике времена и тренутка у времену.
Врхунац
читаности или посјећености, да не кажем
посвећености неком тексту су углавном
скандал приче аутора о некоме другом. То је поготово интересантно ако се ради
о јавној личности и затамљеним сликама
из приватног живота тих особа. Ето сјајне теме за
доконе “коментаторе”, сто одсто
сакривене иза лажних /мрежанских и
интернет/ имена, који на своје начине
настоје да са свих могућих и немогућих
аспеката расвијетле живот оних чијим
животима се, ничим изазвани, баве.
У тој отвореној борби
прса у прса, угланом страда позната
личност, јер се удружене плејаде ликова
са промашеним животима фронтално и не
бирајући средства обрушавају на небрањени
“субјекат”, при том користећи се
објективним лажима из најморбиднијег
арсенала увреда, а које су једино средство
умоболних особа и њихових перцепција
затамљених видика нормалног расуђивања.
Ако
којим случајем се појаве особе са именом
и презименом и које пишу обичне животне
ствари, е тада је посјећеност таквих
статуса илити постова нула или близу
нуле, небитно, ма скоро занемаљива је
знатижеља било кога, ако она уопште и постоји.
Каква
је то прича која би требала било кога
да занима, ако се појави на посту типа
– “данас сам купила нову хаљину или
тати ми већ два дана касни пензија”?!
Напротив, баш то су најважније ствари
и почетни импулси када крећу “бригаде”
пљуватора. То су, заправо, довољни разлози
да злобници одмах почну са коментарима
– “одакле јој паре за нову хаљину, сигурно је спонзоруша"!? Или
“ови из власти све покрадоше, јебали своју мајку, а пензија касни два дана.
У том тренутку нико и не помишља да је
можда крив поштар што касни пензија. Или
су можда лопови пресрели поштански
комби и украли паре за пензије.
Елем,
то је довољно разлога да крену анонимни
ликови са највулгарнијим коментарима
који се никада не заустављају на почетним
темама, већ по инерцији одмах то иде према Европској
унији и САД, наравно и према незаобилазном
и свјетски значајном лидеру Владимиру
Путину, па све до свемира и система “HAARP".
(НАПОМЕНА:
скраћено од енгл.
High Frequency Active Auroral
Research Program,
програм активног ауроралног истраживања
високе фреквенције).
Да
не бих и ја упао у клише анонимуса и да
се не бих мијешао у туђе животе одлучио
сам да се посветим свом животу и животима
људи до којих ми је стало, а за које сам
сигуран да им и ја нешто значим и да ме
поштују, као што и ја волим њих...Дакле пријатељима, јер ионако свако од нас има и превише непријатеља.
Не
волим све људе! Кад бих рекао другачије
лагао бих! Циљ овог текста није да испод
њега видим што више лајкова или позитивних
коментара, већ да напишем оно за шта се
годинама борим и онако како мислим да
би требалао. Мада знам да то – “требало”
ријетко долази и још рјеђе се остварује.
Завршићу
овај осврт пословицом: “Сто људи – сто
ћуди”, па нека свако бира шта му је по
вољи, само мораће да пази на избор, јер
немогуће је изабрати оно најбоље. Бира се
из оног што је понуђено, ако још ико било коме - има било шта, паметно и корисно да понуди у животу.