Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
О
чему данас да пишем.
Уосталом,
кога уопште интересује шта ја пишем.
Шта
да узмем за тему? Безброј је тема, а још више је дилема за шта се одлучити.
Да
пишем о свјеткој економској кризи? Ма
јок. Па о томе сви пишу, а јуче ме на то
упозорила и баба Милосава из комшилука.
Вели баба да је свјетска економска криза - кад цијели свијет нема пара.
Кажем
баби да није тако, јер много људи на
свијету има и превише пара.
Опет
ће баба Милосава: “Ма кад немам ја,
нема нико ни на свијету, ето то је тако”,
закључи баба без било какве аналитике.
Без
обзира на фактичко гледиште и на закључке бабе из комшилука и овим
путем желим да отклоним сваку сумњу да сам на било који начин повезан са
бабом Милосавом у подривању свјетских глобалних или микро економских или политичких система.
Наиме,
баба Милосава ми није никакав род, али из извора блиских неким високо
рангираним дипломатама у Бриселу, као и неким треће разредним страним
чиновницима који вршљају по БиХ, односно неким високим службеницима у
страним амбасадама, поуздано знам да баба није никакав аналитичар, нити ради за неку страну обавјештајну службу, а не ради ни за било коју
другу страну плаћеничку организацију.
Да
пишем о временским приликама. Ма јок. О
томе сви знају све. А кад сви знају све, онда
је логично да о томе немам појма или да још мање od тога знам.
Само
да попијем кафу... ваљда ће ми након расањивања на ум пасти нешто
паметно, мада ће то бити врло тешко. Јер у данашње вријеме на
коњуктурном и презасићеном тржишту информација, пролазе само
сензационалистичке вијести и актуелне су само оне хорор теме, које у
себи садрже највише будалаштина и глупости.
Е, у томе нећу да учествујем.
Нећу и готово!
