БН Телевизија и један текст! Цртица из свакодневице....

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Никада се лажи нису могле демантовати. Кад крене лавина измишљотина и злонамјерних коментара ту нема краја. Сви који коментаришу наведени текст, који одговара и БН ТВ-еу ради привлачења знатижељника, а тако и посјећености портала су неки анонимни ликови и нико од њих неће да стави своје право име и презиме, с разлогом. 

О аутору првог текста Слободану Васковићу никад ништа нисам ружно рекао, па нећу ни сад, а могао бих свашта казати. О Рајку Васићу, такође, нећу ништа, а могао бих много тога рећи. Наравно, не онако као што се они служе измишљотинама и као што говоре о мени, већ аргументовано и истинито. Међутим, нека обојица, па и сви клеветници који се анонимно појављују испод наведеног текста на својим душама носе гријехе због спрдања са мојим страшно нарушеним здрављем. Бог све види, па нека тако свима и суди.

Очито је да ауторе коментара није стид и није срамота док онако пишу и док користе онакав језик мржње с јасним циљем да би некоме наудили, у овом тексту мени. Количник свега је да оваква знатижеља анонимних учесника одговара БН ТВ-еу, јер би у супротном администратори сајта /нису они криви, имају одобрење за овакве гадости/ барем анулирали оне увредљиве коментаре, а скоро сви су увредљиви и долазе из исте кухиње - кухиње мржње и лажи. 

Сасвим је јасно да је  циљ постављања текста на порталу РТВ БН у томе - да се изазове што већа глад разјарених мрзитеља да крену на мене, јер немам ја никакве заштите, осим својих одбрамбених механизама, који су јачи и од аутора текста, па и од портала БН ТВ-е, јер забога, па они су институције, а ко сам ја. Ја сам појединац, мали и обични човјек. Све их остављам да наставе даље и да уживају у својим лажима, али свима њима, па и мени суди неко важнији од свих нас - суди Драги Бог.

Свашта сам у животу прошао и научио сам да се не вриједи расправљати са онима којима из очију избија мржња, а у свим тамо њиховим коментарима она се јасно испољава. Ни сад нећу ништа ружно да кажем о исфрустрираним ликовима који су се дубоко завукли у мишије рупе, ставили су неке псеудониме и кренули са рафалном паљбом најекстремијих лажи и измишљотина. За увреде које ми упућују имам само један одговор. Заправо, искористићу народну пословицу; " Бог не хаје што пас лаје".

Не пада ми на ум да се укључујем у такве расправе и да било коме одговарам, јер они би једва чекали да им изађем на мету и да ме онда дотуку. Овако, само ме јачају у својој одлуци да не обраћам пажњу шта пишу, а нити да размишљам о разним мрзитељима и клеветницима, јер би их својим учешћем само осоколио и дао им додатни мотив да се још више распојасају и да искористе резервну паљбу, ако је још имају. А болесни умови су непредвидиви и никад се не зна који им је сљедећи корак и потез.

Погледао сам неке коментаре и нисам се уопште зачудио таквим писанијама. Него сам се запитао – имају ли ти ликови стида пред самим собом и пред Богом због својих клеветничких лажи.

Одговор знам и сам. 
       НЕМАЈУ.
Јер да имају никад се не би служили злочиначким коментарима. Нека пишу.
Насмијем се и наставим даље.

Нећу се упецати на бачену удицу и да упаднем у лавиринт бесмислених расправа са анонимним ликовима, који одапињу отровне стријеле, јер тако мисле да ће најлакше залијечити своје болесне умове. Но, заборављају да за то нема лијека, осим божије казне, а њу нико не може избјећи.

Увијек ће бити будала, папрати, кривих дрва и камења...

Бог је тако дефинисао природну равнотежу.

НАПОМЕНА: Ово ми је послужило да напишем само један осврт за моју сталну рубрику - "Цртица из свакодневице".