Цртица из свакодневице....Србија 2.000-те године и данас...

Ничим изазван, одлучио сам да се "умијешам" 
у унутрашње ствари друге државе!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Пети октобар онда и данас

Онда, дакле прије 14. година, те 2.000. године, десио се пети октобар. Данашњи пети октобар је четрнаест година након ондашњег истог датума. Београд је тог петог октобра и те двије хиљадите године горио. Био је у ватри и пламену. И данас се осјећају дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено - све је обновљено. Али тешко ће се неке посљедице и неке ствари икада санирати. 

Питали се ико дaнас шта се то тада десило? Или шта се барем десило са багером тадашњег “хероја”,  извјесног Џоа, који је кренуо на српску престоницу. У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића и његове властодршце. И у томе су успјели. 

Али шта је успио народ у Србији? Успио је да издржи све и да све дубље пропада. Истине ради, за сво вријеме само је успио да се одржи и Веља Илић. Јер, Веља је неуништив, а како ствари стоје и незамјенљив. И то је добро ради будућности барем оног дијела руралне Србије. Веља је заправо успио да сачува чак и храст који се налази на дионици ауто-пута Прељине – Горњи Милановац у мјесту Савинац, на траси Коридора 11. Неки стручњаци процјењују вијек живота храста на преко шесет вијекова. Да се разумијемо, није за очекивати да се толико вијекова и Веља одржи у некој фотељи и у власти.

Срећу дуговјековног храста није имао Чедомир Говнановић, јуноша такозваних промјена. Било је чудно да неко први дан радног стажа започиње у политици и то на једној од најважнијих функција у власти. И десило се шта се десило. Чеда се енормно обогатио, а неки који су му повјеровали су или потпуно пропали или су толико осиромашили да их чак ни њихов сарадник и лидер Чедомир не гледа, а и зашто би кад му у његовом енормном богатству и нису више потребни. Макарона има у Чединим фабрикама, али само за оне који имају пара да их и купе...

Ако добро памтим...из тог времена још је активан и актуелан и Ненад Чанак, јер је у сваком времену човјек знао како да напуни само свој "чанак" и да куса колико жели, па чак и да се преждeрава у изобиљу благодети које су, за њега и њему сличне, обезбиједили "младореволуционари" петооктобарских промјена. Да промјена, али на горе!

Из оног времена остао је запамћен и вјечити Расим Љајић. Али нећу о њему да ми неки не би пришили антинационално опсервирање Љајића...Дакле нећу ништа о Расиму!

Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима. Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!

Немам намјеру да се више бавим пучистима, јер сви су се како тако одлично снашли и обогатили на патњама народа у Србији.

Коментар с разлогом пишем на скоро самом крају петог октобра, јер се и у данашњем мраку свакако слабо види, тако да не очекујем да и мој текст у ноћним сатима неки виде, а поготово не очекујем да га и прочитају...

Остај ми здраво народе...

Сутра је нови дан. Сутра је шести октобар Љета Господњег, 2014. године.