ИЗБОРИ У БиХ - пропали политичари, пропали самозвани аналитичари опште праксе и њихови помагачи...

Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Завршени су избори у Босни и Херцеговини. Резултати су и познати, али су и непознати. Дакле, познати су прелиминарни, непотпуни, односно познати су привремени резултати избора који у крајњој линији не говоре ништа. Коначни резултати избора неће се знати све док то не саопшти Централна изборна комисија БиХ. Међутим, то ће потрајати, не мало, већ много дуже. 

Због компликованог изборног закона, па и саме процедуре гласања, великом броју грађана у БиХ изборни закон потпуно је непознат. Но и поред свега, крајњи рок да Изборна комисија БиХ саопшти коначне резултате општих избора је 11. новембар (!).

Истина, за неке нивое власти и то оне највише резултати ће се знати за неколико дана, јер треба све довести “уред”. Кад кажем уред, онда се подразумијева да ће се збрајати резултати по изборним мјестима, па по општинским изборним комисијама, као и по изборним јединицама и цјелокупни изборни материјал ће се доставити у Централну изборну комисију, а онда ће се све поново прегледати, пребројавати, утврђивати.

На све то додаће се гласови из такозваних фамозних врећа, а то су гласови оних који су гласали у дијаспори, па онда гласови оних који су гласали у одсуству и гласови оних који су због непотпуних идентификационих података гласали на непотврђеним гласачким листићима и на крају гласови које су прикупљали такозвани мобилни бирачки тимови /кућне посјете болесницима који нису могли доћи на изборна мјеста/.

Ово ће бити разумљиво само онима које ово интересује и ко се добро разумије у Изборни закон Босне и Херцеговине. Мада је мало таквих, поготово кад се помене категорија такозваних компензационих мандата. Закључак би могао бити – све је компликовано до зла бога.

Сад кад се бар по нешто зна неке странке ће славити, јер су оствариле зацртане и пројектоване резултате. Неке ће туговати, јер тек сад ће схватити колико су била нереална њихова очекивања и апетити у борби за власт. Јер избори, поједностављено гледано – нису ништа друго осим борбе за власт, како странака, тако и појединаца за разне функције.

Неке странке ће нестати са политичке сцене, јер нису ништа урадиле, заправо прогутала их је њихова нереална жеља да буду неки важан политички фактор.

Такође, сви ће заборавити такозване политичке аналитичаре који су “висили” по медијима, поготово на оним пристрасним приватним телевизијама, које су мислиле да се избори добивају испирањем народне памети и сервирањем лажи, неистина и фаворизовањем својих политичких пулена и странака са којима су се сродили и политички, а неки и економски и на крају и срасли. 
Дакле, ти такозвани аналитичари опште праксе за све и за свашта, на крају се показало и доказало да су били ни за шта, јер ниједна њихова прогноза се није показала као тачном. Нико се више и не може сјетити њихове памети којом су обасипали медије и путем којих су даноноћно покушавали да слуде народ.

У истом кошу остаће и они политичари “у покушају” који су без икаквих реалних аргумената покушали да се домогну власти. И они након дебакла пакују кофере, спаљују предизборне текстове својих говоранција, јер трагове бруке треба сакрити. Али то ће поћи за руком само оним виспреним и већ изверзираним ликовима у таквим работама. 

Остали ће се вратити у преостале потрошене политичке маргиналце који су били упамћени само дестак дана и то опет захваљујући неким приватним телевизијама које су се заједно са тим маргиналцима понадале да ће моћи заједно да подијеле изборни колач. 

Можда би се то и десило да није било народа. Међутим, народ, односно бирачи то нису дозволили. 

Ниједно име нећу да помињем, а могао бих барем десетак, тек онако да их се народ присјети, мада су већ заборвљени. 

Но, ипак желим да на пристојан начин завршим овај текст...