Формирање власти на нивоу БиХ и у ентитетима...

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Оно што је донедавно било незамисливо сасвим је изгледно и могуће да се догоди у Босни и Херцеговини. Јер снови у БиХ постају реалност и кад је та реалност незамислива и апстрактна. Све што нигдје у свијету није могуће, могуће је у БиХ и обрнуто. Сасвим је небитно који је редослијед и која је варијанта у питању – да ли из немогућег прерасти у могуће или из могућег прећи у немогуће.

Наиме, мање више изборни резултати у БиХ се већ знају, мада ће Централној изборној комисији БиХ требати најмање двадесет и више дана да саопшти коначне резултате избора.

На нивоу БиХ могуће је да власт формирају СДА као најјача и побједничка странка у Федерацији БиХ, па и на нивоу цијеле земље са Странком за бољу будућност Фахрудина Радончића, што је до само прије мјесец па и мање било незамисливо. Сви памте реторику и политичку “рафалну паљбу” на релацији Изетбеговић – Радончић и обрнуто. Али пошто у политици нема љубави и симпатија, већ се ради о голим интересима, онда се сви анимозитети брзо заборављају, тешке ријечи које су се чуле и отровна копља се бацају у трње или закопавају у земљу. Почиње да се гради интересна љубав, а само је интерес као категорија непролазан.

Бакир Изетбеговић је стари-нови члан Предсједништва БиХ, као што је смрћу лидера СДА Сулејмана Тихића постао и неформално-формални предсједник странке, коју је иначе основао његов отац Алија Изетбеговић. Колалиција са Радончићем је могућа ако Изетбеговић понуди Радончићу мјесто предсједавајућег Савјета министара, а што је сасвим могуће, јер би на тај начин и дефинитивно са свих нивоа власти скинули Златка Лагимџију и његов СДП, коју ни Изетбеговић, а ни Радончић никада нису сматрали за бошњачку странку. Тиме би Лагумџијина странка отишла у историју, јер је скоро немогуће да се може опоравити од оваквог изборног дебакла.

Шта је са Хрватима у Федерацији и на нивоу цијеле БиХ? И ту су наступиле нове околности. ХДЗ БиХ и Драган Човић се у великом стилу враћају на политичку сцену са које одлазе Лијановићи, Живко Будимир, Звонко Јуришић итд. Заправо, никада ни Човић а ни прваци ХДЗ нису признавали ни Лијановиће, ни Будимира, па ни ни било кога другог као "аутентичне” представнике Хрвата, осим изворног ХДЗ, како су то изворни "хадезеовци" стално и наглашавали. Изетбеговић и ту има рјешење, које је најближе стварности. Највјероватније је да ће Изетбеговић странци Човића понудити мјесто премијера Федерације, како би на тај начин заједно са Радончићем учврстио и забетонирао све полуге власти у Федерацији, а то значи да би двојац Бакир и Фахро и дефинитивно спријечили формирање трећег /хрватског/ ентитета унутар БиХ.

Човић и ХДЗ би морали пристати на тај сценариј, јер поучени ранијим искуством неће дозволити Жељку Комшућу који са својом “фронтом” постаје битан фактор на политичкој сцени на нивоу БиХ, као и у самој Федерацији да заузме хрватску “квоту” слободних мјеста у извршној власти – у Влади Федерације, односно у Савјету министара БиХ. При таквом развоју ситуације, послије осам година СНСД би на нивоу БиХ замијенио улоге са СДС, односно СНСД би отишао у опозицију.

Што се тиче Срба мало је јаснија ситуација. Нову законодавну и извршну власт и парламентарну већину извјесно је да ће са СДА чинити СДС, затим ПДП /Младен Иванић/  и Чавић. У том случају наћи ће се и мјесто у Савјету министара БиХ за Младена Босића /највјероватније је да Босић буде министар иностраних послова, ако се не одлучи да буде у Колегију Представничког дома/.  Ова друга опција у законодавној власти много више одговара Босићу и много је извјесније да ће Босић остати у парламенту и то на мјесту замјеника или предсједавајућег Представничког дома /на том мјесту сваких осам јесеци долази нови предсједавајући из једног од три конститутивна народа, јер су то ротирајуће функције у Колегију Представничког дома/. 
Такође, још лакше је наћи нову функцију и мјесто за Огњена Тадића. Тадић би у том случају поново остао у Дому народа што је много извјесније, а и много лагодније, јер се ради о мјесту делегата на којем се заправо најмање ради. Тадић ће се са великом сигурношћу одлучити за то мјесто, прије него да иде у извршну власт и да буде нови министар правде у Савјету министара, јер као министар ако ништа друго морао би сваки дан долазити на посао. А као делегат у Дому народу има обавезу да у цијелој години буде 10-15 пута у Сарајеву, па и мање од тога.

У Дом народа из СНСД-а, уз сигурног Небојшу Радмановића могао би да се устоличи и Средоје Новић, јер је Новић човјек од највећег повјерења Милорада Додика.
Сасвим је извјесно да ће из ДНС-а у делегатску фотељу поново Драгутин Родић.

Дакле све опције су у игри, но како у БиХ ништа није могуће предвидјети тако је и ово само једна од могућих и најизгледнијих варијанти да се конституише власт у Федерацији и на нивоу БиХ. 
У сваком другом случају биће скоро немогуће постићи консензус око парламентарне већине која је предуслов за избор извршне власти на нивоу Федерације БиХ, а самим тиме и на нивоу заједничких органа Босне и Херцеговине.

Око формирања власти у Републици Српској готово све је јасно и познато. Ту је СНСД неприкосновен.