Пише:
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Оно
што је донедавно било незамисливо сасвим
је изгледно и могуће да се догоди у
Босни и Херцеговини. Јер
снови у БиХ постају реалност и кад је
та реалност незамислива и апстрактна.
Све што нигдје у свијету није могуће,
могуће је у БиХ и обрнуто. Сасвим је
небитно који је редослијед и која је
варијанта у питању – да ли из немогућег
прерасти у могуће или из могућег прећи
у немогуће.
Наиме,
мање више изборни резултати у БиХ се
већ знају, мада ће Централној изборној
комисији БиХ требати најмање двадесет
и више дана да саопшти коначне резултате
избора.
На
нивоу БиХ могуће је да власт формирају
СДА као најјача и побједничка странка
у Федерацији БиХ, па и на нивоу цијеле
земље са Странком за бољу будућност
Фахрудина Радончића, што је до само
прије мјесец па и мање било незамисливо.
Сви памте реторику и политичку
“рафалну паљбу” на релацији Изетбеговић –
Радончић и обрнуто. Али пошто у политици
нема љубави и симпатија, већ се ради о голим интересима,
онда се сви анимозитети брзо заборављају,
тешке ријечи које су се чуле и отровна копља се бацају у трње или закопавају у земљу. Почиње да се
гради интересна љубав, а само је интерес
као категорија непролазан.
Бакир
Изетбеговић је стари-нови члан
Предсједништва БиХ, као
што је смрћу лидера СДА Сулејмана Тихића
постао и неформално-формални предсједник
странке, коју је иначе основао
његов отац Алија Изетбеговић. Колалиција
са Радончићем је могућа ако Изетбеговић
понуди Радончићу мјесто
предсједавајућег Савјета министара, а
што је сасвим могуће, јер би на тај начин
и дефинитивно са свих нивоа
власти скинули Златка Лагимџију и његов
СДП, коју ни Изетбеговић, а ни Радончић
никада нису сматрали за бошњачку странку.
Тиме би Лагумџијина странка отишла у
историју, јер је скоро немогуће да се
може опоравити од оваквог изборног дебакла.
Шта
је са Хрватима у Федерацији и на
нивоу цијеле БиХ? И ту су наступиле нове
околности. ХДЗ БиХ и Драган Човић се у великом стилу враћају на политичку сцену са које одлазе
Лијановићи, Живко Будимир, Звонко Јуришић
итд. Заправо, никада ни Човић а ни прваци
ХДЗ нису признавали ни Лијановиће, ни
Будимира, па ни ни било кога другог као
"аутентичне” представнике
Хрвата, осим изворног ХДЗ,
како су то изворни "хадезеовци" стално и наглашавали.
Изетбеговић и ту има
рјешење, које је најближе стварности.
Највјероватније је да ће Изетбеговић странци Човића понудити мјесто премијера Федерације, како би на тај начин заједно са Радончићем учврстио и забетонирао све полуге
власти у Федерацији, а то значи да би двојац Бакир и Фахро и
дефинитивно спријечили формирање трећег /хрватског/ ентитета унутар БиХ.
Човић и ХДЗ би морали пристати на тај сценариј, јер поучени ранијим искуством неће дозволити Жељку Комшућу који са својом “фронтом” постаје битан фактор на политичкој сцени на нивоу БиХ, као и у самој Федерацији да заузме хрватску “квоту” слободних мјеста у извршној власти – у Влади Федерације, односно у Савјету министара БиХ. При таквом развоју ситуације, послије осам година СНСД би на нивоу БиХ замијенио улоге са СДС, односно СНСД би отишао у опозицију.
Човић и ХДЗ би морали пристати на тај сценариј, јер поучени ранијим искуством неће дозволити Жељку Комшућу који са својом “фронтом” постаје битан фактор на политичкој сцени на нивоу БиХ, као и у самој Федерацији да заузме хрватску “квоту” слободних мјеста у извршној власти – у Влади Федерације, односно у Савјету министара БиХ. При таквом развоју ситуације, послије осам година СНСД би на нивоу БиХ замијенио улоге са СДС, односно СНСД би отишао у опозицију.
Што
се тиче Срба мало је јаснија ситуација.
Нову законодавну и извршну власт и парламентарну
већину извјесно је да ће
са СДА чинити СДС, затим ПДП /Младен Иванић/ и
Чавић. У том случају наћи ће се и мјесто у Савјету
министара БиХ за Младена
Босића /највјероватније
је да Босић буде министар
иностраних послова, ако се не одлучи да буде у Колегију Представничког дома/. Ова друга опција у законодавној власти много више одговара Босићу и много је извјесније да ће Босић остати у парламенту и то на мјесту замјеника или предсједавајућег Представничког дома /на том мјесту сваких осам јесеци долази нови предсједавајући из једног од три конститутивна народа, јер су то ротирајуће функције у Колегију Представничког дома/.
Такође, још лакше је наћи нову функцију и мјесто за Огњена Тадића. Тадић би у том случају поново остао у Дому народа што је много извјесније, а и много лагодније, јер се ради о мјесту делегата на којем се заправо најмање ради. Тадић ће се са великом сигурношћу одлучити за то мјесто, прије него да иде у извршну власт и да буде нови министар правде у Савјету министара, јер као министар ако ништа друго морао би сваки дан долазити на посао. А као делегат у Дому народу има обавезу да у цијелој години буде 10-15 пута у Сарајеву, па и мање од тога.
Такође, још лакше је наћи нову функцију и мјесто за Огњена Тадића. Тадић би у том случају поново остао у Дому народа што је много извјесније, а и много лагодније, јер се ради о мјесту делегата на којем се заправо најмање ради. Тадић ће се са великом сигурношћу одлучити за то мјесто, прије него да иде у извршну власт и да буде нови министар правде у Савјету министара, јер као министар ако ништа друго морао би сваки дан долазити на посао. А као делегат у Дому народу има обавезу да у цијелој години буде 10-15 пута у Сарајеву, па и мање од тога.
У Дом народа из СНСД-а, уз сигурног Небојшу Радмановића могао би да се устоличи и Средоје Новић, јер је Новић човјек од највећег повјерења Милорада Додика.
Сасвим је извјесно да ће из ДНС-а у делегатску фотељу поново Драгутин Родић.
Сасвим је извјесно да ће из ДНС-а у делегатску фотељу поново Драгутин Родић.
Дакле
све опције су у игри,
но како у БиХ ништа није могуће предвидјети
тако је и ово само једна
од могућих и најизгледнијих
варијанти да се конституише власт
у Федерацији и на нивоу БиХ.
У сваком другом случају биће скоро немогуће постићи консензус око парламентарне већине која је предуслов за избор извршне власти на нивоу Федерације БиХ, а самим тиме и на нивоу заједничких органа Босне и Херцеговине.
У сваком другом случају биће скоро немогуће постићи консензус око парламентарне већине која је предуслов за избор извршне власти на нивоу Федерације БиХ, а самим тиме и на нивоу заједничких органа Босне и Херцеговине.