среда, 8. октобар 2014.

Цртица из свакодневице....Залазак сунца у октобру...

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Да ли је неко гледао залазак сунца? Ако јесте кад је то било? Сјећате ли се? А требало би да се сјетите, јер сваки залазак сунца је доживљај. У ове јесење дане сунце својим сјајем и топлином уноси радост у наше срце, разгаљује душу и растјерује суморну стварност...

У недјељу која прва дође је Михољдан.
Православни вјерници обиљежиће празник Светог Кирјака, у народу познатији и као Михољдан. 
Српска православна црква обиљежава празник светитеља и великог подвижника хришћанске вјере Кирјака Отшелника који је у народу познат и као Михољдан, везан за смјену љета и јесени. Према народном вјеровању, послије Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.

Октобарски топли дани везани за овај народни и вјерски празник познати су као Михољско љето, али о томе ћу више писати кад за то дође вријеме, односно кад дође тај дан, тај датум и празник.  Данас и наредних дана идемо у сусрет празнику. Вријеме промјенљиво, уосталом као што је било и цијело љето. Мало ко је запамтио дан без кише. Данима су падале кише. Огромне количине падавина нанијеле су незапамћене и несагледиве штете. Незабиљежене поплаве су иза себе оставиле праву пустош. На хиљаде породица су остале без крова над главом, а многи су због поплава остали без цјелокупне имовине. У међувремену доста тога је санирано, али требаће године да се много тога врати у стање прије елементарних непогода.

У недјељу на Михољдан је још један важан догађај. Треба да се одрже избори у Босни и Херцеговини. Све странке приводе крају предизборне активности и кампање у којима су мјесец дана износили своје програме за будућност народа, нације, државе, ентитета и разних других субјективитета. Кад сам код субјективитета онда желим да изнесем свој објективан став о неким стварима које су се могле чути у електронским медијима и прочитати у штампи. 

Да будем искрен, први пута нисам присуствовао ниједној предизборној трибини. Што се тиче медија и ту сам био потпуно пасиван. Ниједну информативну емисију нисам гледао, као ни специјална предизборна представљања странака, односно кандидата за нешто, тачније речено за неку њихову функцију. Претпоставио сам да ништа ново нећу чути што већ не знам или што нисам чуо прије десетак и више година. Дакле, не знам шта су и о чему су говорили кандидати и о томе не могу ни ријеч да кажем. Али слушао сам ону другу, много важнију страну у изборном циклусу. Слушао сам шта народ говори и кави су утисци народа о свему што се могло чути и видјети.

  Саме трибине и посјећеност на њима нису никакво мјерило очекиваних резултата. Јер на предизборне митинге неке странке је долазило углавном око 40 одсто оних који ће и на изборима свој глас дати кандидатима те, однодно њихове странке. 

На исте трибине и митинге је долазило и око 30 одсто оних који нису знали шта ће са собом, па су користили одлазак на трибине да би се касније колико толико окористили барем једном добром шаторском гозбом гдје се могло јести и пити у неограниченим количинама, а све на рачун странке, односно на трошак народа илити на трошак пореских обвезника. Међутим, од таквих “изјелица” и митингашких “ходочасника” неће бити никакве користи. Иако су џаба јели на рачун те странке, они свој глас сигурно неће дати кандидатима са којима су заједно сједили под шатором.

Осталих 30 одсто су они који неће уопште изаћи на изборе и тај проценат се пење и до 50 одсто. Изборна терминологија такве назива апстинентима, али свакодневица такве назива караваном путника од једне до друге трибине и од једне до друге странке, однодно од једног до другог шатора. Ова групација највише жали што се крканлуцима покушавао купити који глас више и што се у петак све завршава.

Остало је још мало прехрамбених артикала да се у финишу кампање замези и по нека попије и наздрави за добар изборни резултат. Након тога сви ће ишчекивати изборне резултате. Биће великих изненађења. Код многих, биће још више разочарења. Биће тога и код малих и код великих странака. Мали ће и даље остати мали, а велике странке биће велики губитници.
Но, ипак, такве рачунице остављам изборним штабовима, кандидатима и странкама да се они тиме баве, а ја одох на малом екрану погледати још неки спортски догађај.