Ivan Ivanović - Разапињање Ивана Ивановића... Хистерија такозваних невладиних организација из Србије, којој су се прикључила и два удружења новинара не престаје ...

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У Србији се дигла “кука и мотика” у осуди уредника и водитеља Ивана Ивановића, култне емисије “Вече са Иваном Ивановићем”, која се емитује на Првој телевизији Србије, а коју реемитују и многе локалне телевизије у Србији и у Републици Српској. 

Иначе лично - ништа доброга не мислим о Ивану Ивановићу.

Не улазећи у било какву анализу емисије, а поготово не у анализу испричаног вица Ивана Ивановића, нити се желим изјашњавати о контексту емитованог, но ипак, овај пут, желим да се осврнем на хиљаду и неку хистерију разних такозваних невладиних организација из Србије, које константно заступају интересе само једне стране, односно заступају жртве из реда само бошњачког народа.

Постала је флоскула и излизана матрица у изјавама многих позваних, а поготово оних непозваних и ничим изазваних, који се служе готово стандардизованом изјавом: “Осуђујем сваки злочин, без обзира ко га је починио”.

Е у томе и јесте проблем што скупина такозваних невладиних организација из Србије одмах скочи на ноге кад су у питању ратни злочини који су почињени над бошњачким, хрватским или албанским народом. Булумента представника поменутих такозваних невладиних организација никада у својим бројним иступима није поменула ниједну српску жртву, на било којем простору бивше Југославије, која је била захваћена ратним дешавањима. 

Тим душебрижницима и добро ухљебљенима у такозваним невладиним организацијама је више него добро. Нико од њих није ни осјетио рата, али су се зато на патњама и истинским жртвама енормно обогатили и сви су профитирали. Наташа Кандић је несумњиви рекордер по оствареним приходима, али при том треба поставити основно питање - какве она и сви они заједно имају везе са ратом и ратним страдањима?! Одговор је - имају итекако имају. Енормно су се обогатили на страдањима народа, саопштавајући само своје селективне "истине", односно пласирајући у јавност - бројне лажи.
  

И сам сам био жртва претходног рата. У муслиманским логорима и казаматима смрти провео сам 44. мјесеца, а сам рат у БиХ је трајао 42. мјесеца. Људски ум тешко може схватити начине на који су ме муслимански злочинци мучили и злостављали, као и на стотине мојих сапатника који су са мном били у логорима. Већ годинама се борим са великим здравственим проблемима, који су посљедица свакодневних злостављања и мучења по муслиманским логорима.

Такође, срамна су и саопштења Независног удружења новинара Србије (НУНС), као и Независног друштва новинара Војводине, која у својим саопштењима помињу само силоване Босанке.

Та удружења, такође у својим саопштењима подсјећају на наводне процјене да је у рату на просторима БиХ силовано више десетина хиљада жена. Жалосно је што се поменута удружења играју са цифрама, као да су силоване жене обични бројеви. Поменута удружења без било каквих доказа помињу више десетина хиљада силованих што је јасна алузија да се опет ради само о Босанкама.

Дакле, нема ни ријечи осуде ових удружења за бар једну једину силовану Српкињу у претходном рату. Сасвим је очито да ова удружења вријеђају силоване Српкиње у рату у БиХ, јер о томе нема ни помена, ма нема ни у примислима "заштитника" новинарске професије.

Они који су позвани, ако имају разлога, нека се баве Иваном Ивановићем и Првом телевизијом, али срамотно је да се скоро увијек јављају плаћени душебрижници из такозваних невладиних организација из Србије, који стално осуђују само једну страну – наравно само српску страну за сва ратна страдања. Никада се од тих такозваних невладиних организација неће чути ни ријеч осуде за злочинце који су силовали барем једну несрећну Српкињу или за злочинце који су звјерски убили неког невиног Србина.

И да закључим са такозваним невладиним организацијама које су осудиле емитовање Ивановићеве вицоманије на телевизији с националном фрекфенцијом /Прва ТВ/. 

То су: Аутономни женски центар, Центар за евроатлантске студије, Центар за културну деконтаминацију, Цивил Ригхтс Дефендерс, ФЛИПСУР - Феминистичка листа против силовања у рату у земљама бивше Југославије, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Мрежа Жене против насиља, Регионални центар за мањине и Жене у црном.