ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
О
чему се овдје ради? Шта се заправо збива,
а да претходно нисмо знали или
да тако нешто нисмо и очекивали? На данашњој сједници сви
присутни чланови Извршног одбора МОК-а
гласали су да се Косово прими у пуноправно
чланство Међународног олимписког
комитета.
Шта
овакво гласање показује.
Прво,
доказује нам да ми Срби немамо пријатеља
у свијету у које се можемо поуздати да
ће бар некада стати у одбрану наших-српских
националних интереса. Све је бјелодано
и јасно и оном посљедњем Србину којем
је стало до заштите националног
достојанства, уставног и територијалног
поретка Србије.
Још
једна ствар јасно нам говори, а што смо раније и сами
знали.
Свима или бар вечини је јасно да ми никада
нисмо могли сами са собом. Унутрашње
подјеле и сталне борбе за власт су нас
врло лако раздирале и уништавале, јер
су у преломним тренутцима за нашу
будућност, наши одбрамбени механизми
све више и више слабили.
Никога не интересује што је оваквом одлуком прекршено низ правила којима се одређује
начин пријема у МОК, као што такође овом срамном састанку није присуствовао нико из Олимпијског комитета
Србије.
Међународни олимпијски комитет по правилу и процедури у чланство може да прими само државу која је међународно призната и која је као пуноправни члан примљена у Уједињене нације.
Међународни олимпијски комитет по правилу и процедури у чланство може да прими само државу која је међународно призната и која је као пуноправни члан примљена у Уједињене нације.
Зар
и данашња изјава Владе Дивца не одсликава таква размишљања и понашања? И предсједник Србијанског
олимпијског комитета је, невољно,
али ипак прихватио чињеницу да Косово
постане пуноправни члан Међународног
олимпијског комитета. Добронамјерни ће казати
- а шта је друго и могао? Је ли имао неки
други избор? Злобници ће сматрати
да би због овакве одлуке МОК-а Србија требала напустити чланство
у Олимпијском комитету.
И
у једном и у другом случају основно
питање је шта би тиме добила Србија? Не
би добила ништа. Било како било, Србији
је одређено губитничко мјесто и неславна
позиција да се сама о себи брине, а то Србија не може. Јер кроз цијелу историју Србија је најмање бринула сама о себи
и о својим националним интересима.
Зар
је потребно и наглашавати да нико из Олимпијског комитета Србије није
био позван на овај састанак, па ни предсједник ОК Србије Владе Дивац.
Дакле, сасвим је јасно да је ово излобирана политичка одлука у интересу
такозване независне државе Косово.
Остаје
питање са почетка - имамо ли ми пријатеља
у свијету? Имамо само онда кад је некоме
потребна Србија. У сваком другом случају
ми смо губитници. У свакој другој
ситуацији, као и увијек кад је битно -
ми остајемо сами, препуштени на милост
и немилост свима да се са нама поигравају
и да своје рачунице преко Србије доводе
у ред и поравнавају рачуне преко леђа Срба.
Не
вриједи даље било шта говорити, не
вриједи, нажалост.