уторак, 9. децембар 2014.

СРБИЈА је остала сама и у дубоком је блату међу шљивама ....О чему то говоримо, а да претходно нисмо знали шта ће бити

  ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

О чему се овдје ради? Шта се заправо збива, а да претходно нисмо знали или да тако нешто нисмо и очекивали? На данашњој сједници сви присутни чланови Извршног одбора МОК-а гласали су да се Косово прими у пуноправно чланство Међународног олимписког комитета.

Шта овакво гласање показује.


Прво, доказује нам да ми Срби немамо пријатеља у свијету у које се можемо поуздати да ће бар некада стати у одбрану наших-српских националних интереса. Све је бјелодано и јасно и оном посљедњем Србину којем је стало до заштите националног достојанства, уставног и територијалног поретка Србије.

Још једна ствар јасно нам говори, а што смо раније и сами знали. 

Свима или бар вечини је јасно да ми никада нисмо могли сами са собом. Унутрашње подјеле и сталне борбе за власт су нас врло лако раздирале и уништавале, јер су у преломним тренутцима за нашу будућност, наши одбрамбени механизми све више и више слабили.

Никога не интересује што је оваквом одлуком прекршено низ правила којима се одређује начин пријема у МОК, као што такође овом срамном састанку није присуствовао нико из Олимпијског комитета Србије.

Међународни олимпијски комитет по правилу и процедури у чланство може да прими само државу која је међународно призната и која је као пуноправни члан примљена у Уједињене нације.

Зар и данашња изјава Владе Дивца не одсликава таква размишљања и понашања? И предсједник Србијанског олимпијског комитета је, невољно, али ипак прихватио чињеницу да Косово постане пуноправни члан Међународног олимпијског комитета. Добронамјерни ће казати - а шта је друго и могао? Је ли имао неки други избор? Злобници ће сматрати да би због овакве одлуке МОК-а Србија требала напустити чланство у Олимпијском комитету. 

И у једном и у другом случају основно питање је шта би тиме добила Србија? Не би добила ништа. Било како било, Србији је одређено губитничко мјесто и неславна позиција да се сама о себи брине, а то Србија не може. Јер кроз цијелу историју Србија је најмање бринула сама о себи и о својим националним интересима.

Зар је потребно и наглашавати да нико из Олимпијског комитета Србије није био позван на овај састанак, па ни предсједник ОК Србије Владе Дивац. Дакле, сасвим је јасно да је ово излобирана политичка одлука у интересу такозване независне државе Косово.

Остаје питање са почетка - имамо ли ми пријатеља у свијету? Имамо само онда кад је некоме потребна Србија. У сваком другом случају ми смо губитници. У свакој другој ситуацији, као и увијек кад је битно - ми остајемо сами, препуштени на милост и немилост свима да се са нама поигравају и да своје рачунице преко Србије доводе у ред и поравнавају рачуне преко леђа Срба.

Не вриједи даље било шта говорити, не вриједи, нажалост.