ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Приближава се крај
године. Децембар је мјесец у којем се врше разни избори. Сумирају се годишњи
резултати и бирају, односно проглашавају они најбољи. “Најбоље” бирају
претходно изабрани жирији или се “најбољи” бирају путем разних анкета, у
такозваним теле-волтинзима, затим СМС порукама и још на неке друге начине.
Бирају се “најбољи” у
конкуренцији оних најгорих. Селективно се предлажу кандидати у разним областима
друштвеног живота и онда се приступа гласањима, па ко успије – успије. По неко
и побиједи, али кога побиједи? Ваљда своје против-кандидате. У таквим изборима,
углавном, све је субјективно и мало шта је заслужено. Јер све се треба
заслужити. Али ко мари за такве ствари? Ма нико.
Многима је важно да се
нађу на разним листама и онда се креће са гласањима. То су велики трошкови. Ако
избор зависи од неког жирија, е онда у жирију треба некога и поткупитити. Но,
то и није тако тешко. Заправо то је најлакши дио посла. Најсигурнија побједа је
ако се поткупе сви чланови жирија, јер тада нико у жирију не би имао било
каквог разлога за љутњу. Све би се радило по принципу: “Један за све, сви за
једнога”! Побједник би био “демократски” изабран. Као да је сад важно у чему је
и због чега изабран. Најважније је у нечему бити први, јер се тако обезбјеђује
бар један или неколико дана славе.
Ако се, пак, избор
врши телефонским позивима или СМС порукама, е онда је принцип сасвим другачији.
Неопходно је купити што више СМС картица и само слати, слати, слати поруке,
наравно сам за себе. И телеком-оператери су се давно досјетили како да повећају
свој сигуран профит. Са једног броја ограничили су гласања на пет или рецимо на
три позива или слања СМС поруке.
Могао бих нашироко да
пишем о овом феномену, али чему то?
Одох послати свој глас
за једног кандидата. Баш ме брига хоће ли он и побиједити. Држим се оне старе
Кубертонове олимпијске поруке: “Важно је учествовати”. Овај пут је важно
и њему као кандидату, али и мени као гласачу. Па машала... Бирајмо “најбоље”!
И сасвим на крају.
Оно у шта сам једино сигуран је чињеница да ни
у једном избору неће бити могуће изабрати бољи живот, нажалост.
