Рођен у Александрији
296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон
код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору.
На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу
за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а
Православље утврди.
Он је писао Символ
Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би
изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко
четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском.
Безмало, кроз цео
живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили:
Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још
многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници.
Био је принуђен крити
се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два
маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као
пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило.
Мало је светитеља који
су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије.
Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад
изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе.
За савет, утеху и
моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога
духовног оца.
Човек који је
формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га
Господ није упокојио у царству Свом као свог "раба вјернаго", 373.
године.
С
