Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2014. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
Православни
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски,
са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и
свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од
Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни
Божићни поздрав:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Заиста, велика је тајна побожности:
Бог се јави у телу, оправда се у Духу,
показа се анђелима, проповеди се незнабошцима,
верова се у свету, вазнесе се у слави
Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање.
Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, једноме и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и Који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја.
На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква, припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце, Материце и Оце. Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу, Предвечном Богу – како Му на Божић певамо – свако зачеће у утроби мајке и свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало светиња, зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег вечног Родитеља.
Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује величанствена и неизрецива Тајна небеске Заједнице Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац, мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као породица – Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода, јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога.
Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег. А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество – дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол народâ Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (в. Еф 5,25-32).
Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање – то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.
Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, Којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога Који се јавио у телу: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света“ (Јн 6, 51).
Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива „похот телесна, и похот очију и надменост живљења“ (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.
Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота.
Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву.
У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају – нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац Својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога.
И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама.
Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља, Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих оних који било где невино пате и страдају.
Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и древним поздравом:
Мир Божји – Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2015. година!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2015. година!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2014. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД
English
The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Christmas, 2014
IRINEJ
By the Grace of God
Orthodox
Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade Karlovci and Serbian
Patriarch, with all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church to all
the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy
Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus
Christ, and the Holy Spirit, with the joyous Christmas greeting:
Peace from God! Christ is Born!
“Great
is the mystery of godliness: God was manifested in the flesh, Justified
in the Spirit, seen by angels, preached among the Gentiles, believed on
in the world, received up in glory. ”
The Nativity of our Lord is the day on which God became man, so that men could become gods by grace; the Lord’s Nativity is the day of the revelation of the eternal truth about God, man and the world; the Nativity is the day on which heaven was united with earth; the day on which the eternal light of the knowledge of God shown forth; the Nativity is the day on which mankind is reconciled with God and people recognize that they are children of God – that all people are and will eternally be brothers, called to mutual love, reconciliation and forgiveness.
The joyous news of the birth of the Son of God first of all announces to us a twofold truth: the truth about the God-Man Christ, true God and true Man, the Son of man Who is the one and self-same Only-begotten Son of the Father, whose lineage cannot be expressed and Who, at the same time, is from the royal lineage of David. Similarly, according to the divinely inspired words of Holy Bishop Nicholai of Zicha: In Him both commandments of God are fulfilled: whoever loves Him loves the perfect God; whoever loves Him, loves the perfect Man, and in Him primordial humanity, all people and all creatures of God.
On the day of the Nativity, three basic, sacred realities of humanity and overall existence were revealed and given to us: the sanctity of the father and fatherhood, the sanctity of the mother and motherhood, and the sanctity of the child and childhood. That is why the Church, in preparing herself for the Nativity of Christ, prior to the Nativity, celebrates Children’s Day, Mothers’ Day and Fathers’ Day. Thus, in Christ as a Young Child Who is the Divine Child and Pre-eternal God – as we sing on Christmas – every conception in the mother’s womb and every birth is given an eternal meaning; every newborn child becomes holy. Likewise, motherhood is also holy, being sanctified by the Godly-motherhood of the Most Holy Theotokos, for a mother’s womb no longer gives birth to children for death and transitoriness. After the birth of Christ, every birth of a new child becomes a birth unto eternity; and with that earthly fatherhood becomes sacred, because its roots are in the heavenly fatherhood of God the Father, Christ’s and our eternal Parent.
With the birth of Christ, then, the glorious and indescribable Mystery of the heavenly Communion of the Father and Son and Holy Spirit, One God of love glorified in the Trinity, is made manifest and given to us. Though Him an earthly father, mother and child become a mirror of that mystery beyond comprehension, as the Church of God and as a family – a Church in miniature. The unity of the world and the unity of mankind, their oneness and indestructible communion, are established in the unity of God and the eternal Communion of love of the Father, Son and Holy Spirit. By creating the visible and invisible world, God fills it with His love and calls it to grow in that love and perfection, especially when taking into account rational beings: “Therefore you shall be perfect, just as your Father in heaven is perfect.” (Matthew 5:48)
By creating the world, God even then begins to create the Church as the community of everything that exists. And the fullness of that creation and the entire work of God is represented precisely by Christ’s Birth – the day on which God became man so that man and creation may become God-like, deified. That is why the Church as the Body of Christ is the place and the community of the fulfillment of that fullness, the place of growth and perfection “til we all come to the unity of the faith and of the knowledge of the Son of God, to a perfect man, to the measure of the stature of the fullness of Christ.” (Ephesians 4:13) The family is the basic cell of such a Church of God, an image of God’s Trinitarian love. That is why Paul, the apostle to the nations, when he speaks about the sanctity of marriage, compares it with the love with which Christ loves the Church, offering and sacrificing Himself for her, and ends with the divinely inspired words: “This is a great mystery, but I speak concerning Christ and the Church.” (cf. Ephesians 5:25-32)
When people deny and forget God’s love, then the family as its earthly realization and manifestation — that is, the community between male and female as the Holy Mystery of love and birth unto eternal life — falls apart. The less faith in God there is, the less there is of God and God’s love among people. There is less and less love in human relationships, and the less there is of true love in marriage, family, and society, the more there is of false love. Self-love reigns among people and in people.
The human being is by nature and calling created for love. Just as a human organism has a need for healthy food, a man likewise, by losing true love and healthy food, replaces them with surrogates of love and food. Such a man becomes incapable of comprehending and accepting eternal Truth, to Which we sing at Christmas: “Thy Nativity O Christ our God, has shown to the world the Light of Wisdom”; such a man is even less capable of comprehending and accepting the words of God Who has appeared in flesh: “I am the living Bread which came down from heaven. If anyone eats of this Bread, he will live forever; and the Bread that I shall give is My flesh, which I shall give for the life of the world.” (John 6:51)
Has not our age once again turned to the path of death, the path that replaces God’s truth with lies, the path of serving creation rather than Creator? Truly, man today is in danger of replacing God with Satan, with false divinity and false knowledge, true love with that which St. John the God-seer calls “the lust of the flesh, the lust of the eyes, and the pride of life”. (I John 2:16) And whenever mankind has followed that path in history, it has subsequently found itself at the entryway to its own catastrophe and before the fall of its own civilization.
Our celebration of Christmas as the celebration of God’s love and of true human love, as well as of the holiness of birth into eternal life, takes place in a time of man’s use and misuse of God’s giving and gifts. That misuse consequently causes a disruption of the basic order and rules of living, it is a cause of evil and many diseases, it endangers the health of both man and nature, and it leads to the loss of life's meaning. The rejection and trampling upon the ancient Christian and general human moral foundations of life, and of the true human existence and dignity built upon them, leads to an to a disruption of our very nature and life.
Christ’s Birth calls us to return to those enduring moral values, to self-restraint, to chastity and discernment for the young, to holiness in marriage, to ascetic effort, fasting and prayer.
So then, in this, our time when everything is for sale — especially the sanctity of love and the meaning of life — the Divine Infant by His Nativity invites all people of all times to receive eternal divine love, immortal health and fullness of life, in communion with God the Father together with the Son and the Holy Spirit, One God glorified in Trinity.
On this Christmas as well we are with our brothers and sisters in Kosovo and Metohija, urging them to remain there and to live among their holy shrines.
We prayerfully remember our brother and concelebrant, the Archbishop of Ohrid and Metropolitan of Skoplje Jovan, unjustly sentenced and now serving that sentence only because he chose unity with the One, Holy, Catholic and Apostolic Church. We, likewise, remember all those who unjustly suffer and are being persecuted.
We pray to the New-Born Christ that in the upcoming year there will be less unrest but more peace, less hate but more love, less discord but more unity, and we call down God’s blessing upon all of you, our dear spiritual children, wherever you might be in this world, that in peace and love for God and man you may celebrate Christmas, greeting each other with the joyous and ancient greeting:
PEACE FROM GOD - CHRIST IS BORN!
INDEED HE IS BORN!
A BLESSED NEW YEAR OF OUR LORD 2015!
INDEED HE IS BORN!
A BLESSED NEW YEAR OF OUR LORD 2015!
Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade at Christmas, 2014.
Archbishop of Pec,
Metropolitan of Belgrade-Karlovci and
Serbian Patriarch IRINEJ
Metropolitan of Montenegro and the Coastlands AMPHILOHIJE
Metropolitan of Dabro-Bosna NIKOLAJ
Metropolitan of Zagreb and Ljubljana PORFIRIJE
Bishop of Sabac LAVRENTIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Canada GEORGIJE
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica-Midwestern America LONGIN
Bishop of Eastern America MITROPHAN
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Zvornik-Tuzla CHRYSOSTOM
Bishop of Osijek and Baranja LUKIJAN
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Zicha JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Milesevo FILARET
Bishop of Dalmatia FOTIJE
Bishop of Bihac and Petrovac ATANASIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Zahumlje and Hercegovina GRIGORIJE
Bishop of Valjevo MILUTIN
Bishop of Ras and Prizren TEODOSIJE
Bishop of Nis JOVAN
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Australia and New Zealand IRINEJ
Bishop of Krusevac DAVID
Bishop of Slavonia JOVAN
Bishop of Austria and Switzerland ANDREJ
Bishop of Central Europe SERGIJE
Bishop of Timok ILARION
Retired Bishop of Zvornik-Tuzla VASILIJE
Retired Bishop of Zahumlje and Hercegovina ATANASIJE
Retired Bishop of Central Europe CONSTANTINE
Retired Bishop of Slavonia SAVA
Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
Vicar Bishop of Toplica ARSENIJE
Vicar Bishop of Remezijan JERONIM
THE ORTHODOX ARCHDIOCESE OF OCHRID:
Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polos and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregal MARKO
Vicar Bishop of Stobija DAVID
