Политичка хипокризија, односно кажи нешто за новине!

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Сваки дан читам дневне новине “ПРЕСС” Републике Српске. Тако у “Пресс”-у од 12. јануара ове године на другој и трећој страни читам врло коректан текст који је написала новинарака Бранкица Спасенић и ту се не може ништа змјерити, па чак ни њеном избору саговорника. Тема је актуелна и ова тема је узбуркала јавност у БиХ, јер је потпредсједник Федерације БиХ Мирсад Кебо у емисији РТ РС објелоданио неке ствари и јавно показао документацију о почињеним злочинима над Србима од стране припадника такозване Армије БиХ.

Основно питање на које ниједан текст, па ни телевизијска емисија не дају одговор, а оно је кључ свега – Какве свејдоке српска страна изводи пред релевантне судске институције?! Можете имати брда и брда докумената, али ако пред судовима немате релевантне свједоке који ће својим свједочењима то и потврдити – све је узалуд и све пада у воду.

Мој примјер, а има их безброј, најбоље илуструје све оно о чему говорим. Наиме, концентрациони логор “СИЛОС” је први предмет који се води пред Судом БиХ и он управо илуструје све супротно о чему су саговорници “Пресс”-а говорили на тему Кебине документације. Процес је и даље у току и ниједном својом изјавом не желим да га ометам.

Као што је познато при Влади Републике Српске постоји Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и зар је нормално да ме из те институције никада нико није контактирао по било чему, иако сам у два наврата седам дана свједочио у Суду БиХ. Све што је тај Центар могао да сазна било је могуће на основу извјештаја новинске Агенције БИРН која једина има ексклузивна права да о свим процесима који су везани за ратне злочине у потпуности извјештава.

Да будем још јаснији, ма нико се из Бања Луке, а поготово из тог Владиног Центра ни по дупету није почешао, а камоли да је покушао бар да се распита о именима свједока или да се упита – како ја болестан могу седам дана да проведем у судници и да будем изложен поновним патњама и да по не знам који пут преживљавам сва страдања гледајући злочинце у судници, а да неки други српски свједоци буду сат или два или уопште неће да се одазову без привођења полиције. 

Како су неки, и то Срби, свједочили у неким предметима било би много боље да се на суду никада нису ни појавили, јер би без њиховог "свједочења" пресуде биле сигурно изречене, овако, на нашу жалост нису.То су суштински проблеми зашто нема пресуда над злочинцима из реда бошњачког и хрватског народа који су починили стравичне злочине над Србима, а не гомиле разних материјала и политичка галама која долази из Републике Српске од које нико нема никакве користи. На ово упозоравам већ више од деценије и тако стално, али није било никаквог ефекта, нажалост.

Тачности ради, морам да истакнем одличну сарадњу са господином Симом Тушевљаком који се о свему бринуо и како да одем на суд и како да се вратим и цијело вријеме је био уз мене, јер се и сам увјерио у каквом сам био лошем здравственом стању. (Симо Тушевљак је кординатор у МУП-у РС за истраживање ратних злочина, али како сазнајем ни такав човјек није по вољи некима, који се тобоже брину о страдању Срба и о процесима пред Судом БиХ!?). Многим српским силним галамџијама могу само да кажем – како вас барем није стид и страх Бога!

Да се не схвати погрешно, али дегутатно је то и није људски лупати по новинама а у пракси ништа не подузимати да се то стање промијени. Узећу примјер моје бивше колегинице - посланице у парламенту БиХ Душанке Мајкић, која је знала у каквом стању идем да свједочим и зар мислите да ме икада, прво као човјека, па онда и као колегу упитала како се одвија суђење и како се ја осјећам поново преживљавајући све ратне страхоте. Ма није јој ни на ум пало да ме упита једну једину ријеч. 
Не улазим у то што ме као човјека никада није подносила. Међутим, то су њени проблеми и то је карактер њене личности, а ето, као данас и она брине о страдању Срба и о предметима на Суду БиХ. Ако ништа друго, онда би било људски да се никад не јавља,  јер тако не би чинила гријех према нама - над којима су почињени страшни злочини.

Сви који се иоле разумију у право и правосудни систем барем би требали да знају основну ствар – НЕМА НИКАКВЕ ОПТУЖНИЦЕ, А НИ ПРЕСУДЕ, АКО НЕМА ПРАВИХ СВЈЕДОКА који ће наводе и садржај из оптужнице потврдити на суду! Све друго је обична фарса и млаћење празне сламе, а Срби су склони томе и сталним неутемељеним нападима на некога другог. А и сами знају да ништа, ама баш ништа нису подузели у проналажењу правих свједока. САМО ЈЕ СВЈЕДОК ВАЖАН НА СУДУ, а не брдо наводне документације коју нема ко да потврди у судском процесу.