ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У вечерњим сатима кад је огромна вечина уз своје "љубимце" компјутре, ево само пар неких назнака из свакодневице.
Новинарство, електронски и штампани медији доживљавају своје најтеже дане. Нема изузетака.
Портали и друштвене мреже доминирају. Наручени, пристрасни и субјективни текстови, често са примјесом функционалне неписмености и недостатком стила постали су свакодневица.
Међутим, оно што постаје све популарније јесте нови вид такозваног истраживачког новинарства.
Нема рецепта, али најлакши пут до “славе” је направити анонимни Твитер налог, „запратити“ бројне познате личности и … чекати њихову евентуалну неку реакцију, мада се познати и славни ријетко јављају или скоро никад не одговарају на огромне изливе љубави од стране “широких народних маса”, односно "твитераша", “фејсбучара” и других љубитеља “мрежних” упознавања и зближавања, која иду чак и до ранга интимности.
Треба дакле, сачекати пожељан твит, зачинити га дозом сензационализма и то је то. Вијест је спремна.
Двије, често небитне, ријечи биће довољне да се јавност обавијести како се одређеног лика /по задатку нарученог/ у времену које долази треба чувати, јер је по процјени твит-аналитичара исти врло опасан по опстанак нације и друштва.
Дубље “анализе” би показале да је добро познати тип одговоран и за временске (не)прилике, а поготово је, изван сваке разумне сумње, одговоран за слабо гријање станова.
Наравно, све се то дало закључити на основу поменуте двије речи. Ко зна, схватиће на шта се алудира.
Опомињем да то нису ријечи - “Јеби га”.
.gif)
