ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Прође
годину дана од рушилачких демонстрација у којима су учествовали разно
разни такозвани пленумаши у Федерацији БиХ и шта се десило? Наравно да
није ништа. Стање се ни за јоту није поправило на боље, већ се и данас
“видају” тешке ране, које још нису саниране, као ни тешке посљедице
паљења, крађа и уништавања институција власти и других материјалних
добара. Гдје су и шта данас раде “перјанице” и коловође немира у
Федерацији БиХ? То више никога и не интересује.
Протестанти из многих градова у Федерацији БиХ су прошлогодишњим насилним и рушилачким демонстрацијама имали за циљ да се немири пренесу и у РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, а све са јасним планом њеног рушења. Најбоља потврда напријед реченом биле су и поруке које су демонстранти, онако хорски и "спонтано" упућивали властима и јавности.
По цијелој Федерацији БиХ као печурке послије кише “ницали су” разно разни “пленумаши” који су насилним методама хтјели да изврше уставно прекрајање Босне и Херцеговине и да највише штете нанесу РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ. На сву срећу то се није десило, јер су грађани Републике Српске на вријеме проникли у цијелу федералну ујдурму и само су нијемо и скоро незаинтересовано посматрали "пленумашко босанско прољеће" у сред зиме.
Да подсјетим да су такозвани демонстранти
тада тражили укидање кантона и ентитета. А шта је било то, него рушење
уставног поретка и наравно рушење и саме БиХ. Само наивни тада су могли
да мисле да су у првим редовима били они који су незапослени и који су
обесправљени. Има ли логике да су ти "незапослени" у најкраћем времену
"пронашли посао" и то онај рушилачки у којем су све пред собом рушили,
палили и уништавали.
На
тадашњим тзв. демонстрацијама били су све сами "радници' и то годишта
95 и 96. Циљ, како су је тада назвали "спонтанe" побунe био је сасвим
јасан. Требало је превратом и масовним ширењем протеста на било који
вануставан начин доћи до почетка стварања унитарне БиХ под бошњачком
контролом и доминацијом.
Дакле,
једном срушено, никад се више не може чак ни поправити, што се показало
и у претходној години покушаја санације огромних штета. И многи медији
чији је циљ унитарна БиХ свесрдно су тада били на услузи такозваним
пленумашима. Душебрижничка новинарска “пера” су заборавила да су управо и
они помагали и били саучесници у рушењу БиХ.
Сценариј
је био јасан... Као шлагворт и велика опомена како се трајно могу
уништити државе, увијек стоји такозвано “арапско прољеће”. Да ли је за
вријеме Гадафија било незапослених у Либији и да ли се у тој земљи лоше
живјело? Није. Али данас Либије нема. Сваки дан гину људи у уништеној
држави.
Је
ли се то лоше живјело и да ли је било незапослених у Ираку? Е па није.
Али данас нема Ирака. Има сваки дан само на десетине и стотине мртвих у
потпуно разореној држави.
Схватам
незадовоство обесправљених људи, али онакви рушилачки протести,
уништавања, паљења, крађе и рушења свега, никада нису могли ништа
изградити, па ни онакву БиХ, како су је у својим главама били зацртали
они који су све оно "спонтано" и организовали.
И
прије годину дана о тим бесмисленим немирима и рушењима скоро исто сам
писао, а данас овим текстом само подсјећам на годишњицу покушаја
револуционарног преврата у Босни и Херцеговини. И годину дана послије
хаоса, на сваком кораку видљиви су трагови заоставштине “пленумаша”.
Као посљедица немира, рушења и уништавања остало је лудило са трајним
посљедицама, а да при том, сасвим је јасно, "пленумаши" нису остварили
ниједан једини циљ.
Како
чујем, опет се припремају неке сарајевске "ватре", тузланске такође.
Како ствари стоје, креће се са новим немирима. Зачуђујуће је да се
организатори хаоса за годину дана нису успјели опаметити и да нису могли
да увиде какви су били њихови резултати побуне. Босанско лудило се
наставља у новој епизоди никад затворене серије безнађа на балканској
вјетрометини и у тамном вилајету беха вукојебине.
