ПИШЕ: СлавкоЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Динамично је доба и нико нема времена за чекање...
Све се претворило у трку и у борбу за преживљавање.
Мало ко има времена за књиге, поготово за оне које говоре о љубави.
Замрло је све. Једино љубав умире преко реда!
Најмање о књигама мисле они који су пребогати, jер да су мислили о књигама не би ни били богати!
Друга је ствар што је огроман број богатих постао богат бавећи се лоповлуцима...
Али, ко још мари за то, како се неки лопов обогатио.
О књигама се једино још брину библиотекари, јер то им је и посао.
Истина, има и оних који, по некад, код куће, онако пред спавање, прочитају неку књигу, мада и они ријетко нађу времена за књиге, јер су заокупирани друштвеним мрежама и интернетом.
Како год даје и шта год даје у питању, вријеме је за кафицу...