28. априла 1918. године
умро српски национални борац
Гаврило Принцип
који је убио колонизатора
аустроугарског престолонасљедника
Франца Фердинанда
у Сарајеву на Видовдан 1914. године.
Атентат је Бечу послужио као изговор
за војну инвазију на Србију,
чиме је изазван Први свјетски рат.
Гаврило Принцип
се пред полицијом и судом држао јуначки
и као малољетник осуђен је на 20 година
тешке тамнице.
Због нехуманих затворских услова,
оболио је од туберкулозе
и умро у тамници у граду Терезин у Чешкој,
шест мјесеци прије слома Аустро-Угарске.
шест мјесеци прије слома Аустро-Угарске.
ГАВРИЛО ПРИНЦИП:
НАШЕ ЋЕ СЈЕНКЕ ХОДАТИ ПО БЕЧУ,
ЛУТАТИ ПО ДВОРУ, ПЛАШИТИ ГОСПОДУ!"
Гаврило Принцип
је својим пуцњем
жртвовао самог себе,
уписујући себе у књигу вјечности.
То је знао и он сам,
па тако на његовој
лименој затворској порцији
и данас пише:
''Тромо се време вуче,
и ничег новог нема,
данас све као јуче,
сутра се исто спрема.
Право је рекао Жерајић,
тај српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
ко хоће да мре нек живи!''
жртвовао самог себе,
уписујући себе у књигу вјечности.
То је знао и он сам,
па тако на његовој
лименој затворској порцији
и данас пише:
''Тромо се време вуче,
данас све као јуче,
Право је рекао Жерајић,
Ко хоће да живи нек мре,