уторак, 7. април 2015.

Прође католички Васкрс, али српска снисходљивост и самопонижавање остају да трају



ПИШЕ: СлАвКо  ОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
ПРВО ПОШТУЈ СВОЈЕ,
ПА ТЕК ОНДА ОЧЕКУЈ,
АЛИ САМО ОЧЕКУЈ И НАДАЈ СЕ,
ДА ЋЕ И ДРУГИ ПОШТОВАТИ
И ЦИЈЕНИТИ ОНО ШТО ЈЕ ТВОЈЕ

Цивилизацијски, културолошки, па на крају крајева и људски је пријатељима који припадају другим религијама, односно вјерама - честитати њихове празнике.

Међутим, на свим друштвеним мрежама стање је  исто и то траје годинама. Срби у томе предњаче. Напросто се утркују да пријатељима из других конфесија, честитају њихове, а да при том уопште не поштују своје празнике.
И ко онда таквима може да повјерује у искрене намјере. Нико, јер се ради о понизности, лицемјерству и снисходљивости, која је највише иманетна Србима.

Имам и ја пријатеље који су других вјероисповјести, али никада никоме не бих било шта честитао, ако тај или та - не поштује моју вјерску припадност и ако мени не честитају моје празнике.

Ево рецимо јуче, многи Срби никоме од својих пријатеља из истог народа и исте вјерске припадности нису честитали ЦВИЈЕТИ, али су се зато утркивали да католицима честитају Васкрс.
Међутим, све добија друге конотације ако се у обзир узме чињеница да се од њихових "многобројних пријатеља" занемарљив "број", ако ништа друго, а оно бар из пристојности и културе дијалога  захвалио на честиткама (!). Изостале се и ријечи - хвала.
Свима би требало бити јасно да нема поштовања, уважавања, па ни пријатељства, ако је оно једнострано. А јуче, и не само тада, та једностраност баш је дошла до пуног изражаја.
Наравно да никоме ко не поштује моје светковине и моја вјерска осјећања нисам  упутио честитку. Јер забога, ако неко не поштује моју вјеру и моје празнике, како онда од мене може очекивати да само ја то урадим.
            Али, СРБИ су ненадмашни у снисходљивости и самопонижавању.

Па на радост вам било!