ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ и ВАСКРСЕЊЕ ЖИВОТА У ПРИРОДИ ... Цртица из свакодневице

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Зима продужила. Календарски. Зна се тачно кад почиње и до када траје, али природа не гледа у календар. Природа има своја правила која не зависе од казаљки на сату. Додуше, доста тога што нам долази из природе зависи од људи, али и од нељуди који систеамтизовано, а богами и стихијски уништавају природу и њене дарове.

Међутим, у оближњем парку, у тој малој зеленој оази и простору буде се стабла украсног дрвећа и зеленила. Гране још нису окићене листовима, али дрвеће и цвијеће живе у ритму снијега, кише и вјетра. 

Ближи се Васкрс и као да вјерским ритуалом жели да обнови живот створења на земљи. Птица још увијек нема. Негдје чекају на свој повратак. Тишину и зимску пустош без дјечије граје само вјетар расјеца на неправилне кришке времена. Сунце као да дријема и стидљиво се помаља. Јутро је давно одмакло и не знам шта зима још увијек тражи на крају прве трећине априла.

Парк је само један заборављени простор у урбаном дијелу града, али не и свијета, којег сламају разне пошасти, које пријете опстанку цивилизације.

Парк и све у њему живи животом снијега, кише и вјетра, одбијајући се тако од бетонских зидина за чије разлоге постојања знају само архитекте.

Губи ли април своје мјесто у календару, мјесто најљепшег мјесеца и почетка рађања, буђења и обнављања живота. Још увијек су видљиви само црни трагови пупољака који би се већ давно пробудили и развили да није зима одлучила другачије.

Кроз парк прође по нека мама која за руку води своје чедо, али га не пушта, јер дијете нема са киме да се поигра, осим са снијегом и по неком грудвом.

Окопниће и снијег, али почеће кише и опраће расути пепео хладних дана и вапаја за топлином и сунцем. Нестаће тако сивило и трагови зимског мртвила на хоризонту прољећних радости. Кренуће живот и расуће се невјероватном лакоћом у спектру боја новог живота људи, птица и биљака.

Упркос свему, потпуно буђење природе вратиће и радост на лица људи који настављају да живе и да трају ...