ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ ОГРОМАН
ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер
задовољство се може примијетити код
људи, док то не важи и за људску срећу.
У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној
реченици: “Добро је не пуца и нема
рата”!
Људи
памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан
данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да
покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају
живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да
пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.
Тешко
се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и
друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више
никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине
нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше,
сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки
нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне
фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које
без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским
пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада
неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што
историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се
чак и они опамете.
Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама
не требају споменици са фигурама на
којима се неће моћи распознати лица
српских јунака који ће вјечно стајати
на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто
са свих страна, па и изнутра. Сасвим је
свеједно ко су стварни непријатељи, ако
немамо пријатеља. Јер непријатељи све
пред собом руше и уништавају.
Милиони
су мртвих Срба који су кроз наше постојање
бранили своју родну груду и своју
отаџбину. Никада Срби нису друге нападали
нити су били освајачи туђега. Сви они
који су водили ратове против Срба су их
и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима
мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и
данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели,
а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У
Другом свјетском рату Срби су дали
огроман допринос и великим жртвама платили су високу
цијену у сламању
фашизма. Та борба је представљала једно
од највећих цивилизацијских достигнућа
у цјелокупној људској историји. То је
дан када се с поносом морамо сјећати
свих оних који су своје животе дали у
одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.
И
недавно вођени ратови на развалинама
бивше Југославије било је вријеме у
којем су се настојала потиснути сјећања
да су у борби против фашизма највећу
цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни
Република Српска то никада не смију да
забораве без обзира колико били јаки
и снажни покушаји наших непријатеља да
фалсификатима препарирају историјске
чињенице.
Зато
и не само због тога Србија и Република Српска
имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!