Овај
великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу.
Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у
хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које
умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара
Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и
побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је
била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.
Борио
се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15
јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би
посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници
(код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године
пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти
налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и
исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате
он помаже.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак,
подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и
програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности
остварио као свети цар Лазар.
Он је то остварио определивши се за царство
небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски.
Учинио
је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".