ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Сваког дана у пријеподневним сатима одлазио је у
исту кафану. Зими и у рано прољеће сједио је унутра и увијек за истим столом.
Наручивао би само по једну пиву и то у конзерви. Са сигурношћу могу потврдити
да је пива била у лименки, мада не знам
да ли су конзерва и лименка једно те исто.
Чим би прорадиле баште, такође је имао свој сто и
то у близини великог цвијетњака. Сто за којим је сједио налазио се испод шарене
и рекламама исписане тенде. И у љетном периоду настављао је свакодневни ритуал
– једна пива дневно и уопште му није било важно колико времена ће сједити у
башти.
Његову тајну знали су само конобари и он сам,
наравно. Није га интересовало ко сједи за другим столовима, а поготово није
обраћао пажњу шта наручују и шта пију гости који су били у пролазу. Он је био
стални и свакодневи посјетилац своје омиљене кафане.
Кафана и башта су били у близини гдје сам
становао, па сам чешће навраћао у њу, углавном са друштвом и врло ријетко сам.
Е баш једне прилике кад сам био сам, онако непозван пришао сам столу и питао да
ли је слободно да сједнем код извјесног господина. Љубазно је рекао да јесте.
Конобар је врло брзо дошао и хтио сам и за
господина да наручим још једну пиву, а за себе кафу. Но, крајње учтиво и
љубазно ми се захвалио и рекао да дневно попије само по једну пиву и да не
дозвољава да му неко други плати пиће. Нашао сам се у чуду и упитао га зашто
увијек пије пиву само из конзерве?
Е ту је била сва филозофија живота и
„конзервираног“ поноса човјека са јеном пивом дневно - пивом из конзерве.
Пио је пиву из конзерве само да неко други знатижељан и радознао није могао да
сазна да ли је конзерва до пола пуна пиве или је до пола празна. Такође, нико
није сазнао да дневно попије само по једну пиву. Толико је могао и да
плати.
Попио сам своју кафу, платио и
оставио господина да ужива у свом „конзервираном“ али више него поштеном поносу
...
