Родом из Антиохије
Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за
Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа
сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу
према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом
пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.
Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски,
Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му
буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што
света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим
идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо
или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”.
Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду
страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се
распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше
зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху
крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице
Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља”. И Марина би
исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан
у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на
посечење мачем.
Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара
Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука
свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на
планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним
делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у
овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани.
-------------------
Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни
у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог
манастира.
Народна песма вели:
'...Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром,
а Крститељ водом покрепљује...'
Проговара Свети Пантелија:
'Удри громом громовник Илија
Удри огњем Огњена Марија
а ја ветром Св. Пантелија
Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје.
