ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Хајд' да нешто напишем. Нисам одавно.
Нисам тај вакат.
О чему да пишем?
Уосталом, кога уопште интересује шта ја пишем.
Шта да узмем за тему? Безброј је тема, а још више је дилема. За шта се
онда одлучити.
Да пишем о свјетској економској кризи? Ма јок. Па о томе сви пишу, а
јуче ме на то упозорила и баба Милосава из комшилука.
Вели баба да је свјетска економска криза - кад цијели свијет нема пара.
Кажем баби да није тако, јер много људи на свијету има и превише пара.
Опет ће баба Милосава: “Ма кад ја немам, онда нема нико на бијелом свијету, ето то
је тако”, закључи баба без било какве додатне /експертске/ анализе. Знам такође да баба није ни аналитичар опште
праксе.
Без обзира на фактичко гледиште и на закључке бабе из комшилука и овим
путем желим да отклоним сваку сумњу да сам на било који начин повезан са бабом
Милосавом у подривању свјетских глобалних или микро економских или политичких
система.
Наиме, баба Милосава ми није никакав род. Али, из извора блиских неким
високо рангираним дипломатама у Бриселу, као и неким треће разредним страним
чиновницима који вршљају по БиХ, односно неким службеницима у страним
амбасадама, поуздано знам да баба не ради ни за једну страну обавјештајну
службу, а не ради ни за било коју другу страну плаћеничку организацију.
Да пишем о временским приликама? Ма јок. О томе сви знају све. А кад сви
знају све, онда је логично да о томе немам појма или да још мање oд тога знам.
Само да попијем кафу... ваљда ће ми на ум пасти нешто паметно, мада ће
то бити врло тешко. Јер у данашње вријеме на коњуктурном и презасићеном тржишту
информација, пролазе само сензационалистичке вијести и актуелне су само оне
хорор теме, које у себи садрже највише будалаштина и глупости.
E, у томе нећу да учествујем.
Нећу и готово.
