Родио се у
граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете
Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих
пустињачких усамљивања.
Још од детињства, време
је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све
премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где
посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.
Ту се почео подвизавати
у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу
преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на
реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да
буде послушан.
И ту се млади Киријак
показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи
одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у
његову лавру у пустињу.
Заветова се он на
ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски
манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те
након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха.
У том послушању проведе
пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и
оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.
Чинио је чудеса, јер
беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у
пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са
њим и добију какав користан савет за душу.
Није желео славу, те се
повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје
болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из
многих истера демоне.
Својом молитвом и речју
он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а
православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај
велики угодник Божији.
МИХОЉДАН
Православни вјерници данас обиљежавају празник,
у народу познат као Михољдан.
Михољдан је везан за смјену љета и јесени.
Према народном вјеровању,
послије Михољдана наступа права јесен
која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни
и вјерски празник познати су као Михољско љето.
У православном календару се на овај празник помиње
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима,
што је и објашњење за назив празника.
Михољдан је и слава многих српских домова.
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца,
а у појединим српским селима
одржавају се заветине и организују литије.
