Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као
покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама
умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно
помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и
у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.
Догађај који црква данас спомиње и
празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над
родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или
Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.
Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са
својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица
изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше
народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном
сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то
јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и
госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче,
и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како
на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми
то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
