По крштењу Евстатије
оде на оно исто место, где се преко јелена јавило откровење, и клекнувши
заблагодари Богу што га је привео истини. У том му се опет јави глас
Господњи и предрече му страдање за име Његово, и укрепи га. Тада
Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером, да се повуче
међу прост народ, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу.
Чим
приспе у Египат, одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте
му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин
погибе, а децу му од зверова спасоше чобани. Евстатије се настани у
неком селу египатском, Вадисис, и ту као најамник сеоски проживи
петнаест година. После тога нападоше варвари на Римско царство, и цар
Трајан жаљаше, што му нема храброг војводе Плакиде, који је, где год је
ратовао, победу односио. И посла цар два своја официра да по целом
царству траже великог војводу.
По Божјем Промислу ти официри, негдашњи
другови Евстатијеви, дођу у оно село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га
цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим
Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан
беше умро, и цар Адријан беше на престолу. Кад Адријан позва војводу
Евстатија да принесу жртве боговима, Евстатије му рече, да је он
хришћанин.
Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им
зверови не нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег
дана извадише њихова тела мртва, али од огња неповређена. Тако овај
славни војвода даде и „Ћесару ћесарево и Богу Божје”, и пресели се у
вечно Царство Христа Бога нашега.
