ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Телевизије су објавиле, а и данашња штампа је преплављена извјештајима о
боравку предсједника Владе Србије Александра Вучића у Сарајеву.
Неки то воле да кажу и посјета Вучића Босни и Херцеговини.
Но, да ову "недоумицу" разјаснимо. У чему постоји разлика
између прве или друге формулације? Не постоји, јер није Сарајево у Норвешкој
већ у Босни и Херцеговини, а БиХ граничи са Србијом. Тачније, Република Српска
граничи са Србијом. Међутим, Република Српска је саставни дио БиХ, па онда
дођемо на исто. БиХ граничи са Србијом, али преко Републике Српске, једног од
два саставна дијела БиХ.
О резултатима посјете знаће се нешто више тек онда када почну
реализације договорених неких пројеката из сфере економије. Међутим, сад је
најактуелније са киме се премијер Србије састао и разговарао. Рекло би се да је
у стопу праћен боравак србијанског премијера у згуснутом протоколу који увијек
праве домаћини, наравно уз сагласност, па и уз по неку жељу госта.
И прије доласка Вучића у Сарајево на бошњачким порталима и у неким
медијима подигла се невиђена прашина и није се шкртарило у бројним питањима упућеним
на адресу Александра Вучића, српског народа, па и саме Србије. Анализиран је
сваки његов потез и свака његова изговорена ријеч у посљедњих двадесет и више
година.
Међутим, у првом плану биле су незапамћене мјере безбједности које се не
памте још од Самита из јула 1.999. године, кад је Сарајево било домаћин
најважнијих и најмоћнијих свјетских лидера.
Готово у свим разговорима доминирало је много тема. Од раније је познато
кад год је нечега много у кратком и набијеном времену то у коначници даје
мали резултат.
Како се може сазнати мало су се помињали ентитети - Република Српска и
Федерација БиХ. Сваки од саговорника се трудио да "јединствена" БиХ
буде у фокусу. Да ли је то можда идеологија, која испод своје замаскиране
политике има максиму у илузији да ће “БиХ бити без ентитета". Таква
размишљања и сарајевски сценариј крије сву биједу, културну и моралну
деградацију и оставља још много погубних посљедица које доноси оваплоћење
анахроне, али прикривене деструктивне идеологије сарајевских сећијада и
миндерлука.
Тужно је што је ово још један жалосни чин у комаду сарајевске
трагикомедије која у основи настаје на матрици - “да се Власи не досјете”, а
све остало биће лакше. У заблуди су они који мисле да су то оне вриједности
које су у складу са вриједностима доминације и управљања из једног центра,
дакле из Сарајева.
У политичкој амнезији су они који мисле да њихова настојања за укидањем
ентитета представљају норматив “аутентичне бошњачке политике” осокољене
посљедњим пописом становништва који је показао да у БиХ живи највише бошњачког
народа. Такав приступ је једностран и то само ствара привидну и опасну илузију
о сопственом обмањивању свих оних који су у таквом недефинисаном стању.
И сасвим на крају, Вучић је био у посјети Сарајеву
и вратио се у своју Србију.
и вратио се у своју Србију.
Волим и ја Србију!