Осванула је Света неђеља.
Скоро пола децембра је прошло. Јутро
прохладно. Мраз добро прошарао. На небу нигдје облачка. Сунце се полако, онако
стидљиво помаља.
Прије неки дан паде мало и снијега који се не
задржа ни цијели дан. Да не знам који је датум врло тешко бих се орјентисао,
јер само у једном дану промијене се четири годишња доба.
Остало је још само
неколико дана до календарског почетка зиме.
Календарског? Изгледа да се нико више ни у
календар не може поуздати.
Могу само пензионери, јер већ је прошло
неколико дана од када су примили пензије, а оне су скоро већ при крају. Највећи
дио отишао је за плаћање режијских трошкова. А ту су пензионери најодговорнији
у извршавању својих обавеза.
Међутим, оне друге обавезе држава и друштво
слабо измирују према људима који су у трећем добу живота, а њима је свега
најпотребније. Једино они по свему судећи никоме не требају.
Тако је одлучила
држава. А држава се увијек маћехински понашала према својим грађанима.
Да. Сад су сви грађани, јер сељак је понижен и
обесправљен. Мало ко води рачуна о људима, уопште. Јер да води онда би у некој
стратегији развоја друштва сељак добио своје право мјесто. Ако ништа друго,
онда бар због непобитне чињенице, а чињенице су увијек биле једина истина, а
истина је ако не буде сељака неће бити ни грађана...
Држава у којој нема богатих сељака нема ни будућности.
Расписах се у ово недјељно јутро, а кафа чека... 
......................................................................................
Скоро пола децембра је прошло...
