Прошле су 24. године
од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна
и Херцеговина.
Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Први вишестраначки
избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три
националне странке – СДА, ХДЗ и СДС.
У Парламенту БиХ су
постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и грађана, које је бројало 130
посланика и Вијеће општина са 110 делегата. Дакле скупштина БиХ је бројала 240
посланика и делегата.
Од конституисања
парламента па до његовог распада одржано је 10 заједничких сјеница. Због
сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања тадашње СФР Југославије
тај талас је преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ.
Сви системи власти у
БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два
дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ: један
муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Муслиманско-хрватски концепт је
био да се БиХ издвоји из састава тадашње СФР Југославије и да прогласи своју
самосталност, док је интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у
саставу Југославије.
А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
На нелегалном
муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1.
марта 1992. године, Муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну
одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије.
Удружени и свезаних застава Муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски представници у заједничким институцијама БиХ су покушавали на све легитимне начине да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Удружени и свезаних застава Муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски представници у заједничким институцијама БиХ су покушавали на све легитимне начине да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Знајући све то, након
14. октобра 1991. године и дефинитивног распада Парламента БиХ и подјеле
на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили
могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина је основана
24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
******************************************
Стварност са те прве оснивачке скупштине:
******************************************
У складу са људским правима, успостављеним
међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног
поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу
Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у
Хотелу "Холидеј ин".
Недуго касније, обезбјеђујући као конституанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
Недуго касније, обезбјеђујући као конституанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао
у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине
о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.
о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.
РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
Дакле, 9. јануара 1992. године
одржана је Свечана сједница српских посланика (72 из СДС-а, два из СПО-а
/Странка Вука Драшковића/ и четири посланика из Реформских снага /Странка Анте
Марковића/. Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског
народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице.
Свечана сједница је одржана у
великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме као инспектор
Државне безбједности био сам задужен за безбједност српских посланика
и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине. Сједница је заказана за
11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност присутних и безбједно одржавање
сједнице били су српски представници у тадашњој Државној безбједности БиХ -
Драган Деведлака, Неђо Влашки, Горан Радовић и моја маленкост.
Остали Срби запослени на високим
позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих послова и Државној безбједности
БиХ нису смјели или нису хтјели да нам помогну. Нису хтјели да их којим
случајем не би видјели муслимански инспектори и обавјештајци који су такође
покривали објекат хотела и визуелно камерама са удаљености и сакривени снимали
долазак званичника на сједницу.
Многе чињенице и
детаљи са те, сада већ историјске сједнице су остали записани. Овим освртом бар
у фрагментима желим да подсјетим све оне који уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву
је рођена и створена - Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан
назив тада створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА
СРПСКА.
Да кажем и то да су у
Радном предсједништву свечане сједнице сједили: тадашњи чланови Предсједништва
БиХ - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а и
министар у Влади БиХ Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових
посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина
БиХ Петко Чанчар, као и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и
предсједавао Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник
СДС-а др Радован Караџић.
Тако је почело и тако
се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
РЕПУБЛИКО СРПСКА!
РЕПУБЛИКО СРПСКА!
НАПОМЕНА:
О проблемима и безбједносним аспектима
који су пратили организацију,
одржавање и безбједан повратак учесника
са Свечане сјединице
- овом приликом нећу говорити!
О проблемима и безбједносним аспектима
који су пратили организацију,
одржавање и безбједан повратак учесника
са Свечане сјединице
- овом приликом нећу говорити!