ДАНАС ЈЕ СТОТИНУ
ГОДИНА
ОД ВЕЛИКОГ СРПСКОГ СТРАДАЊА!
23. јануара 1916. – Послије
окупације Србије у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, у Крфском
каналу је почело сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.
-----------------------------------------------------
23. јануара 1916. –
Послије окупације Србије у Првом свјетском рату и повлачења преко Албаније, у
Крфском каналу је почело сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Послије
великих напора, којима су били изложени у албанским гудурама током пјешачења
мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани
савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и
исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су
пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да их
сахрањују у мору.
Према званичним али непотпуним подацима, до 23. марта 1916. у
Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра.
++++++++++++++++++++++++++++++++++
Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у
Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у
"Плавој гробници"...
*************
Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...
*************
Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...
Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну.
Из ове збирке је и пјесма
„Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам пјесник лично је
гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких
труба спуштају у море.
Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.
****************
СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА, икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...
Славуј.
