Недјељом по некад ... Цртица из
свакодневице
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Никада се не зна, а неће
се ни сазнати. Уосталом, коме би било битно и да се сазна. Какве би од тога било ко имао користи? Никоме то није потребно. А ако није
потребно, онда је и бесмислено о томе и говорити.
На безброј сајтова, па и
на цијелој несагледивој мапи интернет пространства много тога се дешава.
Све се то свакодневно одвија пред нашим очима, овдје и сад. Тако
је било јуче, а биће тако и сутра и убудуће. Наиме, поставља се питање
шта људе тјера и која је то снага, да не кажем центрипетална сила и жеља да
објављују многе ствари на интернету. У старту се зна да ће то
заинтересовати мали број људи. Минималне су центрипеталне дистрибутивне
силе које би било кога приморале да се бави и оним стварима које га уопште не
интересују.
Ту смо дакле, али само
у покушају појашњења, али не и разјашњења многих мистичних ствари које
се захваљујући интернету одвијају пред нашим очима. Свако од нас
објављује оно што жели или оно што зна, очекујући да ће то ипак неко да
примјети и да прочита. Мада се ни сами се не интересујемо шта то други пишу и
шта објављују и какве су вриједности објављеног “материјала”.
Међутим, погрешно је
размишљање само да смо својим текстом или неким својим објавама учинили
нешто епохално. Ма ни случајно. Наиме, код огромног броја људи увијек су већу
пажњу изазивале сензације и скандали, него неке нормалне ствари и појаве. Одох, јер ми треба знања и нових сазнања...
