.jpg)
У време цара Алексија Комнена, дошло је међу
ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице
светитеља био највећи.
По једнима је то био
Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се
својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био
је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.
Насупрот њему, био је свети Јован Златоуст, који је
лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим
од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања
слабости људских већим од Василија.
Постојала је и трећа група, која је величала светог
Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се
он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако
дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и
Јованите.
Али, по промислу Божјем све се заврши у корист
Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва
три светитеља рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у
нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим,
писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него
ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту."
Поучише они епископа Јована да се установи један
заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око
њих.
Састављена је једна заједничка служба и одређен је
један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује
на данашњи дан, а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се
празнује.
И то: Свети Василије Велики празнује се 14 јануара, Свети Григорије Богослов
7 фебруара и Свети Јован Златоуст 26 новембра.
