Православни
верници данас славе Светог Кирила словенског, односно празник који се назива
још и Ћириловдан.
Кирило (Ћирило) и Методије су рођена брата из Солуна која су ширила хришћанство
и писменост међу Словенима.
Срби и данас користе ћирилично писмо које је назив добило управо по Кирилу.
Данашњи дан, иако је у православној вери познат као Ћириловдан, није календару Српске православне цркве уписан црвеним словом.
Срби и данас користе ћирилично писмо које је назив добило управо по Кирилу.
Данашњи дан, иако је у православној вери познат као Ћириловдан, није календару Српске православне цркве уписан црвеним словом.
Браћа рођена, родом из
Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије
као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи
словенски језик.
По том се Методије
удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил
(Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике
вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати
међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем
његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се
врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну
преводити црквене књиге с грчког на словенски.
На позив кнеза
Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а
књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у
Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије
врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу
Словенима.
По његовој смрти - а
он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици,
са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ,
у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом
и Методијем на северу.
