ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
74 године од усташког покоља у овом бањалучком
насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац у коме је
убијено 2.300 Срба.
Уписана
имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба
звјерски ликвидираних Срба
Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле
покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и
руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је
најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.
У овом злочину усташке снаге су, под командом
надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног
"Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале
Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора
тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким
насељима био највећи покољ почињен за само један дан.
Крајем
априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима из Јасеновца
побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја
мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах
изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб.
Послије
је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке
терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те
Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско
становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као
командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио
масовне злочине, лично или као наредбодавац,
Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29.
јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан
губитак грађанске части и конфискацију имовине.
