Данас се
обележава дан стравичног злочина регуларне Хрватске војске који је почињен у
Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године, али није то званичан почетак
рата, а нити су то први злочини почињени на простору тадашње
БиХ, злочини у којима су на почетку рата углавном страдали СРБИ!
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА!
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
************************************
Сијековац, Босански Брод
Сијековац, Босански Брод
26. марта 1992.
године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина
Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте
године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
27. марта, дакле одмах
сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у
којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо
Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан
Председништва БиХ Фикрет Абдић.
Тада као инспектор
Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ, заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу
мјеста на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних
злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и изрешетана тела
српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. Да и то
нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас
је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
***************************************************
Као по ланчаној
реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје
Семберије.
31. марта 1992. године
отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у
свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу
свим народима у БиХ.
Опет је као и у
ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација
у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић,
потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо
стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
----------------------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године, нити због убиства српског свата покојног Николе Гардовића.
Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.
Рат у БиХ је почео много раније ...
