Последња
недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља
највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.
Њено
обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је
Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и
Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и
чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.
Литија улицама Пала - ВРБИЦА
Сестре
су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да
је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и
тражио да га одведу до његовог гроба.
Кад
су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји
покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла
четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос,
не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори.
Хиљаде вјерника Пала у Свечаној литији
Пришли
су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен.
Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао
Лазара:
"Лазаре, изађи напоље."
И гле, чудо се догодило. Лазар је
устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло
дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио
молитву.
Дјеца су радост највећа - Паљанска дјеца у Литији - Врбица.
То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.
На
Лазареву суботу се беру младе врбове гране које се после вечерње службе
освештавају у цркви и деле народу, зато се Лазарева субота зове и
Врбица.
Дјеца испред Храма Светог Саве у Београду
