Прије
сто година једна држава напустила је своју територију и преко друге
двије отишла у трећу, савезничку. Одлука да и Влада и војска и цивили
крену пут Албаније и Црне Горе, голгота и крфски период - јединствени су
догађаји и у српској историји и у свијету. Данас се обиљежава
стогодишњица искрцавања српске војске на Крф.
Нико
не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пјешке. Прије сто
година, најиздржљивији српски војници савладали су муке и искрцали се на
Крф, гдје су се опорављали и спремали да поврате дио своје окупиране
територије.
Албанска голгота и период на Крфу, јединствени су у историји и најзначајнији догађаји за Србију током Првог свјетског рата.
У
тренутку када су српске трупе са Владом и краљем дошле на албанску
обалу послије тешке албанске голготе, оне су биле једини симбол
присуства Срба у међународној заједници и политици.
Албанску голготу и искрцавање српске војске на Крф, путем штампе пажљиво је пратио и свијет - поготово земље савезнице.
То
је вријеме великих сукоба француских и њемачких армија код Вердена када
је требало подићи морал тих савезничких армија, посебно француске, и
када је српски случај служио као врста стимуланса да се издржи на
фронту.
Као
и догађај, и страдање је било без преседана. Погинуло је више од 77.000
војника и 140.000 цивила. Због глади, тифуса, страдања у логорима -
неке су процјене да је број умрлих и до милион.
Било
је потребно вријеме да Србија изађе из демографског минуса. Догодила
се велика промјена у структури популације - која је писала даљу
историју.
Тај
пут се може поредити са Кинеским великим маршем, са сјеверним маршем у
Руској револуцији, али страшније је јер је било много цивила.
Српски народ је успио да се обнови послије тога, увек се послије неког времена обнови, али толико страдање није забељежено.
Као и у свим великим ратовима, роде се нови људи, али најбољи страдају у рату - и то је најтежа последица свега.
Један вијек од искрцавања и српског страдања данас се обиљежава на Крфу.
