Новозаветна
књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и
најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се
догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана
после Његовог славног Вазнесења на небо.
Дела
апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре
Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца,
које чусте од Мене…“.
И,
гле, после десет дана по речима јеванђелиста Луке „бејаху сви апостоли
једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога
ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени
језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви
Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше
да казују….“ (Дјела 2, 14).
Онима
који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао
догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно
што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ,
излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери
ваше…'“.
Педесетница, тако, за Хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос.
Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници!
Христос је обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!
Свет,
историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом
светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и
историји, почео велики и славни дан Господњи!
