Саопштење
Организационог одбора Бошњака у Сребреници
Организациони одбор за обиљежавање годишњице геноцида у Сребреници, донио је одлуку да је државни врх Србије непожељан 11. јула на комеморацији у Поточарима
Таква одлука је донијета због негирања геноцида и непоштовања жртава и њихових породица, изјавио је начелник Општине Сребреница Ћамил Дураковић.
Он је изјавио да су породице сребреничких жртава донијеле такву одлуку због догађаја током прошлогодишње посјете премијера Србије Александра Вучића Поточарима.
“То је био покушај жртава да пруже руку и искрено кренемо напријед. Међутим, став је већине породица да присуство негатора геноцида уноси нервозу и долази до скандала који засјене оно што је нама светије од било чега, а то је џеназа и комеморација за жртве геноцида- нагласио је Дураковић.
---------------------------------------------------------------
ОДГОВОР:
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Оно што није речено у овом саопштењу је сљедеће:
Жртве
рата на просторима БиХ постоје у свим народима, а не само у бошњачком
како се оваквим изфабрикованим изјавама жели нагласити.
Друго
и можда најважније. Помирења међу народима у БиХ никада неће бити све
док представници жртава из свих народа не успоставе бар оне минималне
путеве какве такве сарадње, уважавања, поштовања и толеранције. А тога под оваквим околностима нема и никада неће ни бити.
Не
може се ићи напријед по моделу како то заговара Дураковић. За
Дураковића и представнике жртава рата из бошњачког народа је битна само
она истина о којој они говоре.
Не
постоји нико из бошњачког народа ко ће казати да су на простору
Сребренице страдали и недужни Срби и то много раније него што се десио
злочин над муслиманима из јула 1995. године.
И како онда Дураковић и њему слични мисле да је могуће помирење народа у БиХ.
Дураковић не спомиње страдање Срба, јер то за њега није толико битно. Заправо, њега интересују само жртве из његовог народа.
Много
тога би се могло одговорити Дураковићу, али не вриједи. Међутим, и ово
је доста да би се схватила сва сребреничка трагедија и Срба и Бошњака и
не само у Сребреници, већ и на цијелом простору БиХ, па и на простору
бивше Југославије.
Не разумијем власти из Србије.
Добро је што је делегација власти из Србије непожељна у
Сребреници. Господо, ви из наше мајке Србије сте својим честим присуством у Сребреници и нас српске жртве понижавали. Неки ранији високи званичници из Србије
су се чак и извињавали Бошњацима за страдање њиховог народа, само не
знам у име кога кад их никада нико за то није овластио.
Уосталом, господо из Србије зашто стално идете у Сребреницу кад Бошњаци никада нису били ни на једном стратишту гдје су Срби страдали!
Било би добро да позовете своје колеге из власти бошњачког народа, па да заједно за почетак "сарадње" одете у Јасеновац, а касније на бар једно од више стотина мјеста на којима су Срби страдали у претходном рату у Босни и Херцеговини.
Да
подсјетим да сам 11. јула 2003. године био у Поточарима и то као једини
Србин и као представник Савеза логораша Републике Српске. Тада се у
Поточаре сјатила сва свјетска булумента владара, између осталог –
Клинтон, Ширак, Шредер итд.
Отишао
сам у Сребреницу да први пружим руку и да покушам направити прве кораке
за успостављање повјерења међу народима у Босни и Херцеговини. Кажем
повјерења, јер помирење је индивидуални чин и оно зависи од сваког
појединца.
Такође, желим да нагласим да са бошњачке стране није било
ниједне испружене руке која би ми узвратила.Не тако давно. Било је то прошле године. Током обиљежавања 20. годишњице злочина у Сребреници, група људи окупљених на комеморацији у Поточарима каменовала је делегацију Србије коју је предводио премијер Александар Вучић и ни до данас нису идентификовани, а самим тиме нису ни процесуирани нападачи који су били спремни за линч Вучића.
-----------------------------
У прилогу:
Још 2009. г. упутио сам
Отворено писмо
тадашњој предсједници
Народне скупштине
Републике Србије -
Славици Ђукић-Дејановић
Ништа ни сад не бих мијењао!
Ништа ни сад не бих мијењао!
