ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Недавно
је на једном сарајевском порталу изашао
интервју вође Странке „Доста је било“
и садашњег посланика у Народној скупштини
Србије Саше Радуловића.
Радуловић
углавном говори како је дошло вријеме
да он и они који су са њим, односно они
који су њему слични - сруше наводну
недемократску власт у Србији чији је
главни актер Александар Вучић, који
узгред речено ужива највећу подршку
Срба и других народа, односно бирача у
Србији.
Ништа
није спорно у политичким ставовима
Радуловића, али јесте спорно много тога
у његовој политичкој и радној биографији.
Но, да све то оставимо по страни и нека
се тиме баве надлежни органи ако постоје
индиције да је Радуловић радио незаконито,
а поготово ако је починио бројне пљачке
које му сад за сад на терет стављају
бројни медији у Србији. Наиме, Радуловић
је у једном времену био „вишенамјенски“
стечајни управник који је само стављао
кључеве у браве уништених предузећа у
пљачкашкој приватизацији. За Радуловића
се каже да је за многа предузећа која
још само постоје у судском регистру био
мртвозорник.
Но,
оно што пара уши и што препарира дешавања
из блиске нам прошлости јесте и ова
реченица из интервјуа коју помиње аутор
текста:
„Саша
Радуловић је у ратовима на подручју
бивше Југославије имао и породичне
жртве. Његов отац, Будимир, убијен је у
сукобу у Добровољачкој улици, 3. маја
1992. године.“
У десном углу је слика Саше Радуловића
И
гдје је овдје истина? Да ли ова коју
фалсификује аутор текста или скоро
никаква реакција Саше Радуловића на
ратна дешавања у Сарајеву. Између осталог
и тог кобног дана и злочиначког напада
муслиманских снага на колону припадника
тадашње регуларне Југословенске народне
армије.
Да
одмах јасно кажем, а то је бјелодана
чињеница и истина. Никаквих сукоба како
тврди аутор текста није било у Добровољачкој
улици. Десио се злочиначки и добро
испланирани напад муслиманских паравојних
формација „Зелених беретки“ и муслиманске
полиције на колону припадника ЈНА која
је по договору требала да мирно напусти
Сарајево..
Покојни
Будимир, отац Саше Радуловића је био
љекар и пуковник тадашње Југословенске
народне армије и начелник санитета,
како се тада формацијски звала – Друге
сарајевске армијске области. Пуковник
Радуловић је био угледни љекар који је
злочиначки убијен у санитетском возилу
у Добровољачкој улици. Пуковник Радуловић
је низ година радио у Војној болници у
Сарајеву. Лично сам познавао великог
хуманисту доктора Радуловића.
Поента
овог подсјећања је у сталном фабриковању
неистина. Заправо, сарајевски медији
кад год могу избјегавају помињање
националног идентитета – СРБИН. Па тако
Србе ословљавају са србијанцима што је
само искривљена слика у конвексном
сарајевском огледалу у којем се
одсликавају само миндерлуци /Н.п.а. -
миндерлук је турска ријеч која у преводу
значи – враста дугачког отомана за
одмарање и излежавање, с јастуцима около
због удобности илити сећија/.
Е
на тим „миндерлуцима“ се смишљају
разне варијанте и испредају приче од
„јутра, па до сутра“. Скоро у свакој
причи централно мјесто заузима и она
народна изрека: „Нек' комшији цркне
крава“! Међутим, ради се о замјени теза.
Поента је у сљедећој претумбацији: „Нек'
цркне комшија, а ми ћемо се свакако
дочепати краве", такво је већинско
сарајевско размишљање.
Тако
је и интервју за циљ имао да се укаже
на, како Сарајево погрешно мисли, погубну
подршку Александра Вучића Републици
Српској. У цијелој то сарајевској
рашомонијади и сећијади најмање је
битан Саша Радуловић. Јер, Сарајево
никако не може да опрости блискост
Александра Вучића и Милорада Додика.
И
да завршим. И Вучић и Додик се понашају
у складу са оним што је дефинисано
међународним уговором и интересима
српског народа који нису на штету других
народа и који са Србима живе на истим
просторима.
Александар
Вучић заступа Србију као једног од
потписника и гаранта Дејтонског
споразума, а Милорад Додик само брани
уставну позицију и интересе Републикре
Српске.
Дакле,
интрервју Саше Радуловића је само
покушај и највећи интерес сарајевских
медија да се у српском народу пронађу
они политичари који су против Александра
Вучића и Милорада Додика.
На
тој љествици најомиљенијих ликова у
Сарајеву за стално остају Чедомир
Говановић, Бојан Пајтић, Ненад Чанак,
Жарко Кораћ, ево
сад и Саша Радуловић и ини минорни
политичари како у Србији, тако
ближе, а и шире у региону.
-------------------
И кад се свему томе дода још и то да је Наташа Кандић почасни грађанин
Сарајева - ту се мора стати, јер свака
логика губи смисао и вријеђа људско достојанство, расуђивање и нормално понашање.
