ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У
Сарајеву чисто бошњачком граду, етнички
очишћеном од Срба, у којем су све до
1961. године по званичном попису становниша
Срби били вечински народ, поново су
запаљене ватре мржње које никада нису
ни престајале.
Наиме,
јутрос је Анти-Дејтон група у
центру бошњачког Сарајева на Тргу дјеце
Сарајева поставила некакву инсталацију
која кроз облик Републике Српске
приказује масовне гробнице у Републици
Српској, јављају агенције.
Оснивач
Анти-Дејтон групе Нихад Аличковић истиче
како је инсталација постављена поводом
годишњице "геноцида" почињеног
над становницима Сребренице која се
обиљежава 11. јула.
Тако
Нихад Аличковић наглашава да на данашњи
и сутрашњи датум имају намјеру да обиљеже
почињени "геноцид" на посебан
начин: да "истину и чињенице" изнесу
на улицу људима пред очи да виде како
изгледају масовне гробнице, на чему,
како окорјели шовиниста истиче - лежи
РС, да једноставно они људи који никад
нису посјетили масовну гробницу виде
како је то болно и тешко и кроз шта је
прошао бошњачки народ током "агресије",
вели Аличковић доказани и проказани
србомрзац и један од највећих противника
постојања Републике Српске.
То
што и данас, више од двије деценије након
рата, српска страна тражи посмрне
остаке настотине звјерски ликвидираних
сарајевских Срба - у Сарајеву никога не
интересује. У постављеној инсталацији
нема српских костију, јер у Сарајеву
нема ни предратних Срба. Више од 140 хиљада
Срба је протјерано из главног града
БиХ. Контраверзе настају да трају и
помућени умови настављају никад прекинуто
међунационално тровање које ће, нажалост,
трајати и трајати.
Исти
лик Нихад Аличковић, оснивач Анти-Дејтон
групе је с тимом људи око себе још у
јануару прошле године покренуо нове и
ко зна које по реду демонстрације у
Сарајеву, овај пут са одлучношћу и у
намјери да настави борбу за оно што,
како тврди, вијековима припада Босни и
Херцеговини, припајање дијела Црне Горе
/Суторине/ Босни и Херцеговини.
Аличковић
се и тада ставио на чело орагнизатора
протеста и демонстрација испред
парламента Босне и Херцеговине. Протести
су били организовани наводно због Закона
о ЈМБ /Јединствени матични број/. Касније
ће се испоставити да су протести били организовани из сасвим других разлога
и да нису имали никакве везе са ЈМБ.
Јер,
РЕПУБЛИКА СРПСКА и Дистрикт Брчко су
имали донешене своје Уредбе и
никада није било проблема са
додјелом ЈМБ. Уосталом, и Савјет министара
БиХ је раније био донио Одлуку о
шестомјесечној примјени и додјели
јединствених матичних бројева. Дакле,
измишљени проблем са ЈМБ је био само
повод за организованим и оркестрираним
протестима, с циљем притиска на српске
посланике да се изврше корјените промјене
Устава БиХ које би ишле у првацу укидања
Дејтона и стварања централизоване
исламске државе..
То
је била суштина сарајевске талачке
кризе. О томе се радило и сва сарајевска
ујдурма била је усмјерена на укидање
Републике Српске и то покренута из
сарајевске кухиње, а Аличковић и његова
Анти-Дејтон група су требали бити само
извођачи прљавих радова. Протестима се
прикључило и око двије хиљаде Бошњака
који су цијели дан и до јутарњих сати
држали као таоце све запослене као и
посланике, јер се тај дан одржавала
сједница Парламентарне скупштине.
Дакле,
Нихад Аличковић је тада о свему одлучивао.
Улазио је у парламент кад је хтио. На
сву срећу било је око 10-так свједока
кад је дошао и до мене у вријеме кад ми
је љекарска екипа из сарајевске Хитне
помоћи указивала помоћ и давала инфузију.
Присутни су чули кад је говорио: "Гдје
си Славуј Сбине? Ти си мом баби прије
рата био шеф и ти си добар човјек, али
јеби га нећеш изаћи одавде"!
Тачно
је рекао. Његовом оцу Исмету прије рата
био сам шеф у органима безбједности
БиХ.
На
једној од сједница парламента од свих
безбједносних агенција БиХ тражио сам
да ми се доставе сва имена организатора
протеста како бих могао против свих њих
поднијети кривичне пријаве због
противправног угрожавања уставног
поретка БиХ као и спречавања слободе
кретања, односно држања посланика и
свих запослених у скупштини као талаца.
Али
од тога се ништа није десило. Иако сам
био посланик тражене податке никада
нисам добио. Истине ради, вођен је некакав
прекршајни поступак против Аличковића
са унапријед познатим епилогом: "Ником
ништа, појео вук магарца"!
И
да закључим. Никад мира, а ни потребног
повјерења /не помирења/ народа у БиХ
неће бити све док постоје Аличковићи и
њему слични, а они постоје и у огромном
су броју што показују и чињенице.
Логично и сасвим очекивано, бошњачко Сарајево са великим одобравањем прихвата све што је усмјерено против Срба и Републике Српске, па самим тиме и чињеницу да је Федерација БиХ етнички скоро очишћена од Срба.
Посљедњи
попис становништва чији су резултати
недавно противзаконито објављени
показују - да на подручју Федерације
БиХ данас живи мање од 2,5 одсто Срба.
Број Срба који су остали да живе у
Сарајеву је на нивоу статистичке грешке.
