Је ли Тањуг што је некад био?!

Како јавља "Тањуг"!

БEOГРAД - Ситуациjа у региону већ дуже време се компликуjе "разним активностима у разним земљама", оценио jе новинар Зоран Oстоjић, поводом позива Савета за спровођење мира у БиХ властима у Републици Српскоj да одустану од референдума и издваjања мишљења Русиjе.

Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Танјуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ". 

"Ситуациjа у региону се већ дуже време компликуjе разним активностима у разним земљама, а свакако да jе ово jедан допринос компилковању и дестабилизациjи овога региона. Tу, пре свега, мислим на заказивање референдума, о ствари о коjоj jе одлучио Уставни суд БиХ", рекао jе Oстоjић. 

Oстоjић сматра да заказивање референдума у Републици Српскоj има за циљ да, "за рачун Mоскве, истера (премиjера Србиjе Aлександра) Вучића на чистину":
"Oдносно, да се он супротстави референдуму и тиме покаже да ниjе патриота или да се не супротстави и тако погорша своjе односе са Западом", оцењуjе Oстоjић.

"Циљ референдума, односно неодржавања рефереднума, jе (председник РС Mилорад) Додик, а Додик jе само средство у рукама оних коjи желе да дестабилизиjу регион", рекао jе Oстоjић. 

На питање каква види улогу Србиjе у овоj ситуациjи, Oстоjић подсећа да су и Србиjа и Хрватска потписнице Деjтонског споразума, те да имаjу улогу у овим збивањима, будући да jе "деjтонска БиХ" настала договором Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ. 

"Према томе, одоворност Србиjе jе ту несумњива, на основу онога што се дешавало пре 20 година. Деjтонски споразум ниjе договор грађана и народа у БиХ, него договор Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ", нагласио jе Oстоjић.

Пише: Славко Јовичић Славуј

Реакција на "Тањугову ексклузиву"

и изјаву Зорана Остојића.

О свакој реченици која је написана дало би се полемисати, али кључно питање је - Коме је важно шта мисли и шта каже новинар Зоран Остојић? Изгледа да је важно само њему и Тањугу.

Но, кад смо већ код Тањуга, некада националне новинске Агенције, е онда стоји и питање - Да ли је Тањуг додирнуо дно, не због објављеног текста,  већ због чињенице да ама баш никоме није важно шта мисли Зоран Остојић. 

Ко би га знао, можда Остојић мисли да је добро упућен у политичке, националне и ентитетске односе у БиХ. Па тако он, ничим изазван, ни од кога прозван, а најмање позван - говори.

Између осталог, Остојић каже: "Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Тањуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ".

Било како било, у томе лежи сва несрећа садашње, а највјероватније и будуће  Босне и Херцеговине. Остојић не зна или заборавља, а обје ствари су небитне, да Уставни суд БиХ чини девет судија и то: три странца /нигдје у свијету не постоји ни слична ситуација да у највишем  правном органу једне државе сједе странци/. Дакле, њима тј. странцима се још придодају и по двоје судија представника три конститутивна народа - два Бошњака, два Србина и два Хрвата.

Судије Уставног суда БиХ:

- МИРСАД ЋЕМАН, 
Бошњак, предсједник суда, у току и послије рата био близак сарадник Алије Изетбеговића и потпредсједник СДА.

- МАТО ТАДИЋ, 
Хрват, потпредсједник.

- МАРГАРИТА ЦАЦА-НИКОЛОВСКА, 
потпредсједница, рођена у Скопљу и држављанка Македоније.

- СЕАДА ПАЛАВРИЋ, 
некадашња потпредсједница СДА, рођена у Тузли.

- TUDOR PANTIRU, 
рођен у Барабои и држављанин Молдавије.

- CONSTANCE GREWE, 
- ВАЛЕРИЈА ГАЛИЋ, рођена у Штутгарту и држављанка Њемачке.

Хрватица, рођена у Сплиту.

- МИОДРАГ СИМОВИЋ, 
Србин, рођен у Фочи.

- ЗЛАТКО М. КНЕЖЕВИЋ, 
Србин, рођен у  Босанском Новом.

Уставни суд БиХ је једини суд у свијету који ради по Правилнику који је сам донио (!). Дакле, никада није донешен Закон о Уставном суду БиХ, а за то је једино надлежна Парламентарна скупштина БиХ.

Одлуке Уставног суда се доносе већином гласова, а то значи да су до сада три странца и два Бошњака увијек били на истој страни приликом доношења Одлука Уставног суда, што у коначници имплицира да су гласови српских и хрватских судија углавном били занемаривани. Резултат гласања у Уставном суду увијек је загарантован - пет гласова за нешто, наравно никад у корист правде и интереса Срба и Републике Српске. Одлуке су се доносиле прегласавањем и на штету српског народа и Републике Српске, а тако је и данас.

О оспоравању Дана и крсне славе Републике Српске Апелацију Уставном суду БиХ је поднио члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА /Странка демократске акције/ Бакир Изетбеговић, син оснивача СДА Алије Изетбеговића. Да апсурд буде већи, судије у Уставном суду БиХ из реда бошњачког народа су бивши потпредсједници СДА и најближи сарадници Алије Изетбеговића, а сада и Бакира - Суада Палаврић и Мирсад Ћеман.

Суштина је у чињеници да ниједна Апелација упућена од стране легитимних и овлашћених представника Срба из институција Републике Српске никада није била прихваћена од већинског "петерца" судија /три странца и два Бошњака/. 
То је суштина цијеле приче о чему Зоран Остојић ни ријеч не каза, јер својом изјавом "Тањугу" он показује потпуну неупућеност, али му је било важно да нешто каже,  а да то "Тањуг" и објави - по систему "Дај шта даш"!

И сад оно најважније због чега ће се одржати референдум у Републици Српској. Какаву Остојић помиње Москву и чудеса? Који су разлози што покушава у све да упетља и Русију.  Са којим циљем у све увлачи највише руководство Србије - посебно Вучића. Шта је Остојићев циљ ако није да у цијелу босанско-херцеговачку рашомонијаду и у ионако уазаврели "босански лонац" дода своју мирођију и да нама који овдје живимо понуди да то и покусамо. 

 Остојић треба да зна да је легитимно право Срба да славе свој Дан и крсну славу Републике Српске. Остојић као бивши "чедиста" /најближи политички сарадник највећег противника постојања Републике Српске Чедомира Јовановића/,  оваквим памфлетом се не извлачи испод скута Јовановића, јер свима је познато да стара љубав нема заборава.

Надаље, Додик није никакво и ничије средство у било чијим рукама. Милорад Додик није Република Српска. 
Република Српска је воља српског народа, у чије темеље су уграђене десетине хиљада живота најбољих синова из нашег народа. 

Крсна слава и Дан Републике Српске је датум кад је створена Република Српска  /9. јануар 1992. године, на чијој свечаној сједници у Сарајеву сам био присутан, јер сам водио тим задужен за безбједност/. И шта је овдје спорно? По некима који не знају, а то вајног "познаваоца" прилика Остојића и не интересује, можда је споран вјерски празник Свети архиђакон Стефан. Али, зна ли Зоран Остојић да је код Срба православаца скоро сваки дан неки светац. 

До сутра би се аргументима могла обарати свака реченица коју је рекао Зоран Остојић, али чему то? Коме је битно шта он мисли? Битно је само Тањугу и затоТањуг и јесте пао на најниже гране!

Како јавља "Тањуг".