Прошле су 24. године од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Од
тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у
мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази
чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари
које су претходиле стварању Републике Српске.
Први
вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На
власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС.
У
Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и Вијеће грађана.
Вијеће народа је бројало 130 посланика,
а Вијеће општина 110 делегата.
Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
Од
конституисања парламента па до његовог распада одржано је 10
заједничких сјеница. Због сепаратистичких тенденција и незаустављивог
разбијања тадашње СФР Југославије тај талас је преко Словеније и
Хрватске стигао и у БиХ.
Сви
системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од
сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање
будућег статуса БиХ: један муслиманско-хрватски и на другој страни
српски. Муслиманско-хрватски концепт је био да се БиХ издвоји из састава
тадашње СФР Југославије и да прогласи своју самосталност, док је
интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у саставу
Југославије.
А
шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим
на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991.
године.
На тај историјски плебисцит Срба
/референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор
на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о
издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР
Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да
ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује
Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области
Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у
таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да
је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у
тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за
стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република
Српска Босна и Херцеговина је званично
проглашена на Свечаној сједници 9.
јануара 1992. године, што је и званичан
датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.
На
нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара
/преступна година/ и 1. марта 1992. године, муслимани и Хрвати без
учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава
тадашње Југославије.
Удружени
и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин
извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне
заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски
представници у заједничким институцијама БиХ су на све
легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису
успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Знајући
све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада
Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски
- српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског
народа на просторима БиХ.
Народна
скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је основана 24. октобра
1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На
првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у
Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању
српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су
се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра
1991. године.
У
складу са људским правима, успостављеним међународно-правним
принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна
скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине доноси Декларацију о
проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992.
у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у Хотелу "Холидеј ин".
Недуго
касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28.
фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет
обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу
резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за
федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине, као и о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.
РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
----------------------------------------------------------------------------------------------
Дакле,
9. јануара 1992. године одржана је Свечана сједница српских посланика
(72 из СДС-а, два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/ и четири посланика
из Реформских снага /Странка Анте Марковића/. Као гости на тој сједници
били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници
општинских одбора СДС-а и друге званице.
Свечана
сједница је одржана у великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме
као инспектор Државне безбједности био сам задужен за безбједност
српских посланика и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине.
Сједница је заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност
присутних и безбједно одржавање сједнице били су српски представници у
тадашњој Државној безбједности БиХ - Драган Деведлака, Неђо Влашки,
Горан Радовић и моја маленкост.
Остали
Срби запослени на високим позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих
послова и Државној безбједности БиХ нису смјели или нису хтјели да нам
помогну. Нису хтјели да их којим случајем не би видјели муслимански
инспектори и обавјештајци који су такође покривали објекат хотела и
визуелно са удаљености и сакривени камерама снимали долазак званичника
на сједницу.
Многе
чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице, су остали непознати. Овим освртом бар у фрагментима желим да подсјетим све оне који
уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9.
јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена и створена -
Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада
створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА
СРПСКА.
Да
кажем и то да су у Радном предсједништву свечане сједнице сједили:
тадашњи чланови Предсједништва БиХ из реда српског народа - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те
предсједник Извршног одбора СДС-а и министар у Влади БиХ Велибор
Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ
Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као
и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и предсједавао
Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник СДС-а
др Радован Караџић.
Тако је почело и тако се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
РЕПУБЛИКО СРПСКА!
НАПОМЕНА:
О проблемима и безбједносним аспектима
који су пратили организацију, одржавање
и безбједан долазак и повратак учесника
са Свечане сјединице
- овом приликом нећу говорити!