ТОМА ЗДРАВКОВИЋ - За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 30. септембра умро је 

један од највећих боема 

и пјевача народне музике 

непоновљиви 

ТОМА ЗДРАВКОВИЋ

Све док постоје људи који воле његове пјесме,

живјеће и ТОМА

ТОМА - Киша је падала

Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom

Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x

Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x

МИЛАН ЈЕЛИЋ - За сјећање и памћење ...

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 30. 9. УМРО је тадашњи 

предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

МИЛАН ЈЕЛИЋ

    

30. септембра су: Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. 

У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."

Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.

Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.

Због монструозног убиства дванаестогодишњег дјечака СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА ухапшена ратни злочинац Елфета Весели

На захтјев Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске ухапсиле су Елфету Весели, осумњичену за убиство дјечака српске националности 1992. године у околини Зворника.

Елфета Весели, која је за вријеме рата била припадница тзв. Армије БиХ, осумњичена је да је заједно са другим војницима у љето 1992. године у близини мјеста Каменица, код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем, усмртила Слободана Стојановића, дванаестогодишњег дјечака српске националности.

Тужилаштво БиХ спровело је опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи Елфету Весели и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске, те су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ.

Тужилаштво је обавијештено да се осумњичена у Швајцарској успротивила добровољном изручењу по скраћеној процедури у БиХ, па ће се у наредном периоду приступити активностима за њено изручење и депортацију у БиХ, гдје ће јој бити суђено.

О овом свирепом убиству и настојањима правосуђа да се починиоци приведу правди, медији пишу већ годинама. Тада једанаестогодишњи Слободан је, иако су га родитељи одвраћали, измакао њиховој пажњи и вратио се по пса у родну кућу у Доњу Каменицу, код Зворника, одакле су дан раније побјегли стархујући од муслиманске војске. Пао је директно у руке припадницима тзв. Армије БиХ и комшинице Елфете Весели. Она је познавала породицу Стојановић. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да ритуалним иживљавањем над немоћним српским дјететом утоли мржњу, доказујући се пред осталим муслиманским војницима.

Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож.

Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново тијело, призор је био ужасан. Стомак му је био расјечен у облику квадрата, видјели су се остаци унутрашњих органа и расјекотине по глави. Ноге су му биле поломљене, а из вилице избијено шест зуба. Елфета је дјечаков живот пресјекла пуцајући му из непосредне близине у сљепоочницу, метак је прошао лијеву чеону кост и изашао кроз десну.

-------------------

Министарство правде БиХ

упутило молбу за изручење Елфете Весели

Министарство правде БиХ је молбу за изручење упутило раније, одмах након што  је ова особа лоцирана. У међувремену, министарство је обавјештено о хапшењу. Такође, министарство је обавијештено и да је у току разматрање молбе за изручење, те је на правосудним органима Швајцарске да ли ће и у ком року екстрадиција бити проведена.

МИЛАН ТЕПИЋ - Да се никад не заборави!

На данашњи дан 29. 9. херојски

је погинуо СРПСКИ ЈУНАК

МИЛАН ТЕПИЋ

Тепић је 29. септембра 1991. године, нешто прије 11 часова,

дигао у ваздух велико складиште муниције ЈНА

у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.

Претходно је у борби погинуо војник

на одслужењу војног рока

Стојадин Мирковић,

док су старијег водника

Ранка Стевановића

припадници хрватске паравојске стријељали

по заузимању складишта.

Стеван Стојановић Мокрањац - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Стеван Стојановић 

Мокрањац 

Био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике,

њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX вијек.

- Умро је 28. септембра 1914. године.

 

27. септембра је Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН!

Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.
Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.

Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.

Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.

То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

МИЈА АЛЕКСИЋ - Да се не заборави!

На данашњи дан 26.9. рођен је

МИЈА АЛЕКСИЋ

један од славних српских глумаца и забављача

Како је настала и како је 9. јануар проглашен за Дан РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

9. јануар 1992.  година

 

Прошле су 24. године од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна и Херцеговина. 

Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.

Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС. 

У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и Вијеће грађана. 
Вијеће народа је бројало 130 посланика, 
а Вијеће општина 110 делегата. 
 Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата. 

Од конституисања парламента па до његовог распада одржано је 10 заједничких сјеница. Због сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања тадашње СФР Југославије тај талас је преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ. 

Сви системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ: један муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Муслиманско-хрватски концепт је био да се БиХ издвоји из састава тадашње СФР Југославије и да прогласи своју самосталност, док је интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у саставу Југославије.

А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године. 
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије. 

Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"

Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина. 

Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.

На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије. 

Удружени и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије. 

Српски представници у заједничким институцијама БиХ су на све легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.

Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада  Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.

Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. 
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.

У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у Хотелу "Холидеј ин". 

Недуго касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.

НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине, као и о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.

 РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
----------------------------------------------------------------------------------------------

Дакле, 9. јануара 1992. године одржана је Свечана сједница српских посланика (72 из СДС-а, два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/ и четири посланика из Реформских снага /Странка Анте Марковића/. Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице. 

Свечана сједница је одржана у великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме као инспектор Државне безбједности био сам задужен за безбједност српских посланика и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине. Сједница је заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност присутних и безбједно одржавање сједнице били су српски представници у тадашњој Државној безбједности БиХ - Драган Деведлака, Неђо Влашки, Горан Радовић и моја маленкост. 

Остали Срби запослени на високим позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих послова и Државној безбједности БиХ нису смјели или нису хтјели да нам помогну. Нису хтјели да их којим случајем не би видјели муслимански инспектори и обавјештајци који су такође покривали објекат хотела и визуелно  са удаљености и сакривени камерама снимали долазак званичника на сједницу.

 

Многе чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице, су остали непознати. Овим освртом бар у фрагментима желим да подсјетим све оне који уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена и створена - Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.

                  

Да кажем и то да су у Радном предсједништву свечане сједнице сједили: тадашњи чланови Предсједништва БиХ из реда српског народа - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а и министар у Влади БиХ Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и предсједавао Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник СДС-а др Радован Караџић. 

Тако је почело и тако се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.

     

ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО

 РЕПУБЛИКО СРПСКА!

 

НАПОМЕНА: 

О проблемима и безбједносним аспектима

који су пратили организацију, одржавање

и безбједан долазак и повратак учесника 
са Свечане сјединице

- овом приликом нећу говорити!

Срећан рођендан српској спортској хероини ВЕРИ НИКОЛИЋ!

Вера Николић

25. септембра изађи на референдум и гласај! Гласачка мјеста на референдуму биће отворена од 07:00 до 19:00 часова

   

Гласачка мјеста за спровођење републичког референдума, 

у недјељу бити отворена од 07:00 до 19:00 часова.

Гласачки листић

Републичка комисија ће на свака два часа саопштавати излазност на републичком референдуму.

Републичка комисија за спровођење референдума објавиће прве незваничне резултате републичког референдума одмах након прикупљања резултата гласања од стране општинских и градских комисија, а најкасније 48 сати од затварања гласачких мјеста.

Наглашавамо да је испуњавање гласачког листића на гласачком мјесту тајно, гласање је тајно и лично.

Ни једно лице не смије ометати гласача који испуњава гласачке листиће, нити рад општинске или градске комисије за спровођење референдума.

Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске утврђује питање јавности поступка и кампање путем средстава информисања, наводи се у саопштењу предсједника Републичке комисије Синише Карана.

Сви грађани Републике Српске са правом гласа могу бесплатном СМС поруком, упућеном на број 065 1244, да добију обавјештење о гласачком мјесту на предстојећем референдуму.

Данас, 22.09. је православни празник Светих праведних Јоакима и Ане

Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.

50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.

Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".

И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.