Значај
који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру
Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих
краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу
националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије
овог светог места.
На
данашњи дан, 14. септембра 1219. године, проглашена је аутокефалност Српске
православне цркве код ромејског (византијског) цара Теодора I Ласкариса и
никејског патријарха Манојла Харитопула.
Аутокефалност је
издејствовао Сава Немањић, који је изабран за првог српског архиепископа са
седиштем у манастиру Жича.
Цар Стефан Душан
Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије. Успостављање
српске патријаршије значило је остваривање духовног јединства српског народа са
осталим народима који су живели у Душановом царству.
Оно је, међутим,
значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским патријархом. После пада
српске државе под турску власт, патријаршија је престала да постоји.
Обновљена је 1557.
године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог
брата Макарија.
