четвртак, 01. септембар 2016.

Два потпуно различита референдума. Један катаклизмични и са највећом несрећом у историји Босне и Херцеговине и један будући сасвим безазлен.


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Референдум је ријеч од које се највећи број становника 
у Босни и Херцеговини, најблаже речено најежи, 
а многи и смртно уплаше


Муслимански плакат за референдум 1992. године
--------------------------------
Укратко ћу подсјетити на референдум који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, као нелегалан и противуставни чин муслиманског и хрватског народа у тадашњој Босни и Херцеговини.

Без сагласности Срба у БиХ противуставно и сецесионистичким актом муслимани и Хрвати су срушили легални и признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу Југосавију чланицу УН.

Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дјела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава сви би они одговарали за најтежа кривична дјела угрожавања уставног поретка и рушења државе.

Безброј је контраверзи које су везане за тај фамозни референдум о такозваној независности Босне и Херцеговине. 
Да пођемо од почетка и од процента излазности држављана БиХ на двонационални референдум. 
Сви резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима сједили само муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени интересима Алије Изетбеговића, као  и министрима иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и аустријском министру Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.

Тадашњи амерички амбасадор у Београду Ворен Цимерман је више провео времена у сталном дружењу са Алијом Изетбеговићем него на свом дипломатском радном мјесту у Београду. Ништа ту нема чудно, јер је Америка не бирајући средства имала једини циљ да својом подршком Изетбеговићу - сруши тадашњу Југославију.

Но, да се вратим референдуму. Чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина изашлих од 66,6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је дакле фалсификовано и препарирано. 

Прије самог одржавања ререндума тадашњи предсједавајући седмочланог Предсједништва БиХ, лидер муслиманског народа и предсједник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати мир”! Том реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ.

Све друго су само трагичне посљедице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.

-----------------------------------------------------------------

Без повлачења било какве паралеле, јер је она непримјерена - ево неколико ствари о референдуму у Републици Српској, који ће бити одржан 25. овог мјесеца.

Референдумско питање је:
Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике?“

Још у новембру 2015. године Уставни суд БиХ гласовима судија, два Бошњака и троје странаца /међународних/ судија одлучио да је 9. јануар, као Дан Српске – неуставан.

Тада је наложена измјена Закона о празницима РС, иако је у њему јасно наглашено да Дан Републике није вјерски, него републички, секуларни празник, у знак сјећања на тај дан 1992. када је Скупштина српског народа у БиХ прогласила Републику српског народа Босне и Херцеговине, која је касније добила своје право име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.

Све политичке партије са сједиштем у РС у старту су одбациле Одлуку Уставног суда БиХ, а Народна скупштина РС једногласном одлуком српских посланика је у законском року Уставном суду БиХ поднијела захтјев за преиспитивање одлуке, коју је назвала политичком.

У међувремену, посланици свих српских партија су једногласно подржали расписивање референдума, што су бошњачки политичари у РС покушали да оспоре, али је Уставни суд Српске одлучио да референдум не вријеђа витални национални интерес ниједног народа.

Сада бошњачки политичари од представника међународне заједнице у БиХ, али и од Уставног суда БиХ, очекују да они спријече одржавање референдума.

Централна изборна комисија БиХ је одбила доставити бирачки списак Комисији за провођење референдума у Републици Српској.

А то што је 9. јануара Дан Светог архиђакона Стефана, па који би то дан одговарао Бошњацима, ако се зна да се код Срба православаца готово сваки дан у години обиљежава као Дан неког светитеља.

Да будем конкретнији – Нема ниједног Бошњака који би се сложио са постојањем Републике Српске. То је суштина, а све остало су само покушаји да се она укине. Методе и начини да се што више нанесе штете Републици Српској су различити.

С тог аспекта, референдум није био ни неопходан. Али Бошњаци убијеђени да он има други циљ – да буде пробни балон за неке сљедеће референдуме у Српској, па и за онај о независности и самосталности.

Такође, власт у Републици Српској зна да је референдум о Дану Републике неопходан како би се снажно одговорило на стално отимање надлежности РС. Убијеђени су да, након оспоравања 9. јануара, слиједи оспоравање и самог имена па и постојања Републике Српске.

И на крају, а могло је бити и на самом почетку - референдум у Републици Српској, гле апсурда – заказао је члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић својом непотребном Апелацијом Уставном суду за оспоравање Дана Републике Српске. 

Елем, какав је то 1. март "празник независности" БиХ? Ко је одредио да то буде "празник државе" БиХ, ако се зна да Срби из Републике Српске никада неће то прихватити! 

Истина, 1. март се слави само на просторима муслиманско-хрватске Федерације БиХ. 

У Републици Српској тај дан је као и сваки други радни дан и само се обиљежава као Дан цивилне заштите Републике Српске и никакав није тзв. државни празник.

Треба такође напоменути да Парламентарна скупштина БиХ, једина надлежна за то - никада није изгласала Закон о празницима Босне и Херцеговине, који би се славили на цијелом њеном простору.   Бројни покушаји и још бројније иницијативе од стране разних парламентарних странака, као и посланика појединаца, углавном из бошњачких странака да се тај закон усвоји су једна за другом пропадале.

Заједнички празници који се обиљежавају на нивоу цијеле БиХ су само Нова година, 1. мај Празник рада и 9. мај Дан побједе над фашизмом и ништа друго.
Сви други празници се славе или обиљежавају по ентитетским законима о празницима. 

Република Српска има своје празнике које обиљежава, 
док је Федерација БиХ сама себи приграбила све што има обиљежја и префикс такозване државности БиХ..
Посебне своје празнике има и Дистрикт Брчко.

Кључна ствар у свему је сљедећа: 
Не смета Бакиру Изебеговићу Дан Републике Српске. 
Њему и сваком Бошњаку смета постојање 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и то је суштина цијеле приче.

Срби из Републике Српске ништа друго не чине, већ само бране уставну позицију РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ у оквиру Устава Босне и Херцеговине и Дејтонског мировног споразума.

Дакле, Бакир Изетбеговић је непотребном апелацијом сам себе запетљао у Гордијев чвор из којег сад кука и јадикује толико да се крици проламају уздуж и попријеко федералног Сарајева.